Kuba: računari u slobodnoj prodaji

Poboljšanje energetske situacije zaslužno je za ukidanje nekih od „apsurdnih zabrana” na izolovanom kubanskom ostrvu, gde je mlađi brat Raul i zvanično pre dve nedelje preuzeo kormilo zemlje od legendarnog Fidela Kastra. Od sada će Kubanci moći slobodno da kupuju kompjutere, video-uređaje, mikrotalasne pećnice i još neke od aparata bele tehnike. Po memorandumu, do koga je na Kubi došla agencija Rojters, uz kompjutere i video-uređaje, u prodavnicama će se u slobodnoj prodaji za domaće mušterije naći i neka kuhinjska pomagala, dok će zabrana kupovine rashladnih uređaja, tostera i bojlera ostati na snazi do 2010. godine, do „daljeg poboljšanja dovoda struje u zemlji”.

Kao jedan od prioriteta u svojoj politici, Raul Kastro je u prvom govoru pred novim parlamentom(24. februara) postavio da se zadovolje osnovne potrebe stanovništva. Neke od „apsurdnih zabrana” imale su za cilj, kako je objasnio, da spreče nove nejednakosti u komunističkom društvu, dok su na druge vlasti bile primorane zbog nestašica električne energije.

No i pored cirkulara koji objavljuju strane agencije kao znak konkretnih promena, juče se u glavnim prodavnicama u Havani još ništa o tome nije znalo, javlja stalni dopisnik madridskog „Paisa” sa Kube. Još od 24. februara u trgovinama elektronike i bele tehnike u kubanskoj prestonici šapuće se o padanju zabrana na prodaju pojedinih aparata. Ali veruje se da zvanično obaveštenje treba svakog časa da stigne. Nijedna osoba u vladi ili vrhu vlasti nije, međutim, potvrdila dopisniku madridskog lista da cirkular o ukidanju zabrana zaista postoji. Ali poverljivi izvori govore da je nova mera već usaglašena i da za njom slede dodatne i šire olakšice. Jedan evropski diplomata na ostrvu izjavio je, pod uslovom da ostane anoniman, da je ovakav „korak ka slobodnom tržištu sitnica i izrugivanje nad narodom”. Pogotovo što Kubanci mesečno zarađuju oko sedamnaest evra, a televizori u prodavnicama koštaju između 300 i 500 evra.

Računari kao roba do koje se može doći legalnim putem ipak imaju veliki simboličan značaj. Podrazumeva se da je zabrana njihovog „rasturanja” bila motivisana političkim razlozima i da je ukidanje restrikcija značajan politički korak ka slobodnijem protoku informacija.

Uz mere za poboljšanje svakodnevice najavljuju se ukidanja nekih drugih ograničenja, koje su građani kritikovali na prethodnim sastancima partijskih ćelija po čitavoj zemlji. U skoroj budućnosti Kubanci će moći da budu gosti hotela koji, za sada, pružaju usluge isključivo stranim turistima. Biće olakšana i procedura za dobijanje pasoša i putovanja u inostranstvo. Trebalo bi da uskoro dobiju pravo kupovine i korišćenja mobilnih telefona, a u skladu reformi socijalizma najavljuje se prodaja i razmena kola, pa i vrednijih nekretnina kao što su stanovi. Najvažnije od svega – već su upakovane nove podsticajne formule za oživljavanje poljoprivredne proizvodnje. Takođe, pomeriće se granice za podsticanje privatne inicijative, a zaposlenima će se uvesti stimulansi u zaradi prema rezultatima rada.

Za to vreme oboleli Fidel Kastro i dalje vredno objavljuje svoja razmišljanja u zvaničnom organu KPK „Granmi”. Više, doduše, ne želi da se potpisuje kao vrhovni komandant – već kao drug. Na sopstveni zahtev, iz svakodnevnog političkog aktivizma, povukao se, zbog bolesti, na „idejnu borbu”. No, njegovo mišljenje se i dalje uvažava i prenosi.

Kao da ne mare za najavljene promene, sedmorica fudbalera kubanske predolimpijske selekcije uspela su da gostujući u SAD, posle utakmice, izbegnu budno oko svojih šefova i zatražili nastanjenje u Floridi. Jedan od dezertera objavio je za američke medije daim je to pošlo za rukom uz pomoć nekih rođaka već nastanjenih u Americi, a da su se „spasli” odmah posle utakmice sa ekipom SAD koja se završila nerešenim rezultatom. Iako su pobegli u dresovima kubanske reprezentacije, nadaju se boljem životu u zemlji koja već decenijama drži pod embargom kubansku naciju. Kuba je ostala bez polovine svog olimpijskog fudbalskog tima. Ali o tome građani na ostrvu nisu (još) informisani.