Nemcima draža organska hrana

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što nemački farmaceutsko-hemijski ponos – kompanija „Bajer” – na sve načine nastoji da kupi u Evropi ozloglašeni američki „Monsanto” poznat po proizvodnji genetski modifikovanih (GM) biljnih kultura, u Nemačkoj se nimalo nije promenilo većinsko protivljenje da se na njihovom tlu uzgajaju GM žitarice ili krompir, kao i da se GM hrana nalazi na rafovima supermarketa. To protivljenje je i razlog zašto u Nemačkoj sve više jača pokret protivnika sklapanja trgovinskih sporazuma Evropske unije sa Kanadom i SAD jer se ljudi plaše da će Evropom zavladati američki niži standardi po pitanju kvaliteta hrane.

Iako se čisti GM proizvodi, poput povrća, voća i mesa, ne mogu naći u prodaji u Nemačkoj i većem delu EU, daleko od toga da su genetski modifikovani organizmi (GMO) skroz proterani. Čak i delovi EU u kojima je zabranjen uzgoj GM kultura, poput Nemačke, uvoze se ne tako male količine GM proizvoda, koji se koriste za ishranu životinja i za potrebe industrije. Osim toga, genetsko modifikovanje životinja se obilato koristi u naučnim istraživanjima u Nemačkoj.

Dok je Španija odavno u Evropi najveći proizvođač GM kultura sa oko 137 hektara posejane GM kukuruza 2013. godine (što je jednako petini ukupne njene proizvodnje kukuruza), Nemačka je pre aktuelne zabrane imala kratke izlete u GMO vode.

Kada je Evropska komisija (EK) 1998. dozvolila uvoz i uzgoj „Monsantovog” kukuruza pod nazivom MON-810, koji je tako genetski modifikovan da je otporniji na kukuruzne moljce, ovo seme našlo se i na nemačkom tržištu. U aprilu 2009. nemačko ministarstvo poljoprivrede zabranilo je njegov uzgoj i reklamiranje, pozivajući se na takozvanu zaštitnu klauzulu u evropskim pravilima koja nalažu da o pitanjima jedinstvenog tržišta EU odluke donosi isključivo Brisel. Berlin je saopštio da im je mišljenje stručnjaka sugerisalo da postoje opravdani razlozi da se veruje da kukuruz MON-810 predstavlja opasnost za životnu okolinu. Iako su tri francuska naučnika kasnije utvrdila da su veoma problematični naučni dokazi zbog kojih je Nemačka stavila ovu zabranu, Berlin nije odustao od svoje odluke.

Ilustracija Špiro Radulović

Nasuprot tome, Berlinu nije smetalo to kada je godinu dana kasnije EK odobrila uzgoj krompira „amflora”, koji je proizveo nemački hemijski gigant BASF tako što ga je genetski modifikovao da daje znatno više skroba za industrijske potrebe. „Amflora” je zasejana na 20 hektara zemlje u istočnonemačkoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija, ali i na 80 hektara u Švedskoj a bio je planiran i uzgoj na 150 hektara u Češkoj. Iako je u Nemačkoj raslo protivljenje GMO, zvanični Berlin očigledno nije želeo da poremeti poslovne planove svog giganta. Međutim, pritisak širom EU je sve više rastao tako da je u januaru 2012. BASF odlučio da ovaj proizvod povuče iz Evrope, dok je godinu dana kasnije Sud EU zabranio ovu vrstu GM krompira jer je utvrdio da je EK prekršila kada je davala dozvolu za prodaju i uzgoj.

Uzgoj GMO je postala velika tema na nivou EU, pri čemu su Nemačka, Francuska i Austrija predvodile grupu zemalja koje su tražile da dobiju pravo da, bez obzira na odluku EK, same izaberu da li žele da dozvole uzgoj GM kultura ili ne. Posle žustrih rasprava predstavnika 28 država članica, to im je omogućeno i u oktobru prošle godine za pravo da samostalno odlučuju opredelila se većina država članica ali i pojedini regioni, poput Valonije u Belgiji i Škotske, Velsa, Severne Irske u Velikoj Britaniji. Osim Nemačke, među državama koje su rekla „ne” Briselu su i Austrija, Hrvatska, Francuska, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Holandija, Poljska, Danska, Italija i Slovenija.

„Uzgajanje genetski modifikovanog kukuruza nije u saglasju sa korišćenjem obradivog zemljišta”, napisao je tada EK nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit, ističući mogućnost da GM biljke kontaminiraju postojeće lokalne useve.

Iako se najviše pominje GM kukuruz i to MON-810 koji zasad jedini ima dozvolu za uzgoj u EU, čak oko GM kultura ima dozvolu da se u EU prodaje za ishranu ljudi i životinja. U aprilu prošle godine, EK je posle dvogodišnje pauze, prvi put dala desetogodišnju dozvolu za uvoz još deset novih vrsta GM useva, među kojima su kukuruz, soja, pamuk i uljana repica.

Sve ovo dovodi u pitanje kolika je zaista svrsishodnost nemačkog protivljenja, jer se uvoz nameće kao veći problem. Prema rečima Aleksandera Deringa, generalnog sekretara Evropske federacije proizvođača hrane, poljoprivrednici sada uveliko zavise od uvoza GM žitarica i sada između 80 i 86 odsto komposta za prehranu stoke u Evropi sadrži GMO.

„Bilo kakav scenario protivljenja poremetio bi ove lance u proizvodnji, svejedno da li se govori o konvencionalnoj prehrani ili onoj bez GMO”, kazao je Dering dodajući kako bi zabrane uvoza značile velike promene u logistici koje bi donele povećanje troškova za sve u lancu prehrambene proizvodnje.

Iako prema istraživanju nemačke Savezne službe za zaštitu prirode, čak 84 odsto Nemaca ne želi da konzumira hranu sa GMO, pitanje je koliko je to moguće izbeći ako su Španija, Portugalija, Holandija, Češka i Engleska zagovornici proizvodnje ovih kultura. Prema svemu sudeći, opravdana su strahovanja poslanika nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Martina Hojslinga da će EU izgledati poput „krzna leoparda”, sa zemljama koje dozvoljavaju i zemljama koje ne dopuštaju uzgajanje GM biljaka, pri čemu će mogućnost da samo tokom transporta kroz zemlje EU dođe do širenja genetski modifikovanog semena biti velika.

Genetski testovi na životinjama

Frankfurt, Hajdelberg – Iako se protivi uzgoju GM kultura, Nemačka je svetski lider u naučnim eksperimentima u kojima se vrši genetska modifikacija kod životinja. Prema nedavno objavljenoj studiji istraživačke grupe „Testbioteh” koja istražuje „posledice genetskog inžinjeringa”, Nemačka je u periodu od 2004. do 2013. utrostručila broj testova u kojima koristi genetski modifikovane životinje, većinom miševe i pacove, ali i krave i svinje. Prema rezultatima ove studije, najmanje 947.019 životinja je korišćeno i genetskim testiranjima u 2013. godini. Najveći broj životinja je deo naučnih istraživanja, dok je manje deo otpada na testiranje lekova.

Baš kao i pitanje GM hrane i ova tema izazvala je žestoku polemiku u Nemačkoj. I autori studije su istakli da, na primer, istraživanja na svinjama, koja se tiču doniranja organa, minule dve decenije nisu imale konkretne koristi tako da bi ti organi mogli da budu presađeni ljudima. Prema rečima vođe ovog istraživanja Kristofa Tena, životinje su „namerno učinjene bolesnima” i to od bolesti, kao što su rak, dijabetes i Alchajmerova bolest, pri čemu su doživljavale veliku bol. Tome se najviše protivi stranka Zelenih, čija poslanica u Bundestagu Nikole Majš smatra da je „neprihvatljivo masovno povećanje testiranje životinja kroz genetski inženjering”.

„Naročito u slučajevima ako su medicinske dobiti poprilično pod znakom pitanja ili su testovi već dokazano neuspešni, životinje ne bi trebalo više mučiti”, rekla je ona za list „Vestdojče algemajne cajtung”, dodajući da moraju biti razvijene alternativne metode.

Međutim, nemali broj naučnika smatra da su genetski testovi od ključne važnosti za nauku.

„Genetski testovi na životinjama su i dalje od vitalne važnosti za istraživanja”, kaže Johanes Bekers s Instituta za eksperimentalnu genetiku, dodajući da su miševi ključni jer je „95 odsto njihovih gena isto kao kod čoveka”. „Mi i dalje pronalazimo nove biološke procese, koji su često osnova za lečenje od bolesti. Trenutno nema novodokazanih lekova čija je vrednost utvrđena bez eksperimenata na životinjama.”