Vladini stipendisti čekaju posao

Rukovođeni idejom da više od 90 odsto naših akademaca koji studiraju u inostranstvu želi da se vrati u zemlju, čelnici Organizacije srpskih studenata u inostranstvu već nekoliko godina pokušavaju da izgrade most preko koga bi se diplomirani stručnjaci vratili u Srbiju. Koordinator ove akademske organizacije i stipendista Vlade Srbije Ratko Janković ističe da ova organizacija već nekoliko godina ima jednosmernu komunikaciju sa vladom i njenim ministarstvima, što je svojevrsni paradoks, jer je veliki broj studenata na osnovnim i postdiplomskim studijama stipendirala Vlada Srbije.

Organizaciju srpskih studenata u inostranstvu, koja okuplja više od 600 akademaca koji studiraju na prestižnim univerzitetima u svetu, osnovala je grupa srpskih studenata iz Evrope i Severne Amerike jula 1997. godine sa ciljem da se naši studenti u inostranstvu okupe, druže i sarađuju – da pomažu jedni drugima, ali i da pomažu svoju zemlju. Osnivač ove organizacije je Jovan Ratković, savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića za odnose sa Evropskom unijom, a na mestu koordinatora za finansije OSSI nalazio se Vuk Jeremić, šef diplomatije Srbije.

Mnogi akademci koji studiraju u inostranstvu stipendisti su Vlade Srbije, o čemu svedoči podatak da je Fond za mlade talente Vlade Srbije 2005. godine dodelio oko 800 stipendija za osnovne i 85 stipendija za magistarske i doktorske studije. Godinu dana kasnije stipendije je dobilo 333 studenta na osnovnim i 82 akademca na magistarskim i doktorskim studijama. Prošle godine dodeljeno je svega 16 stipendija za magistarske i doktorske studije, a ovako mali broj stipendija u Fondu za mlade talente objašnjavaju činjenicom da je u Srbiji tri i po meseca postojala tehnička vlada, što je, između ostalog, usporilo i proces dobijanja stipendija.

– Ugovore koji su akademci potpisali sa vladom, odnosno sa Fondom za mlade talente, obavezuju ih da pet godina rade u zemlji nakon sticanja diplome. Zbog toga mi već godinama pokušavamo da aktiviramo ministarstva Vlade Srbije da studentima omoguće da tokom letnjeg raspusta volontiraju u vladinim ili državnim ustanovama. U centralnom odboru naše organizacije postoje osobe koje su za vreme svog studiranja radile za mnoge svetske banke i konsultantske firme, ali i za organizaciju Ujedinjenih nacija. Do sada nam je jedino Ekonomski institut izašao u susret i obećao da će u toku ovog leta dvadesetak akademaca moći da volontira u okviru ovog instituta – priča Ratko Janković.

Naš sagovornik je studirao finansije na prestižnom teksaskom univerzitetu, koji pohađa više od 30.000 studenata, i završio ih je kao student generacije sa prosečnom ocenom deset. Posle uspešno završenih studija u Americi, on je primljen na postdiplomske studije na Sorboni, na kojoj je magistrirao na matematičkim modelima u finansijama i ekonomiji. Za vreme proteklog letnjeg raspusta Ratko Janković je radio kod guvernera NBS Radovana Jelašića na projektu borbe protiv inflacije, a prvog februara ove godine on se vratio u Srbiju i od tada pokušava da pronađe posao u svojoj zemlji.

– Ugovor koji sam potpisao sa Fondom za mlade talente obavezuje me da u našoj zemlji radim pet godina. Ja sam se vratio u zemlju i do sada sam konkurisao za posao u više od dvadeset firmi, a svoju radnu biografiju poslao sam na adresu nekoliko ministarstava na čijem se čelu nalaze ministri koji su istovremeno i članovi Fonda za mlade stipendiste Vlade Srbije, ali do sada nisam dobio nikakav odgovor. Kada me neko pita – zašto želim da se vratim u Srbiju sa diplomom Sorbone, obično odgovorim da u Francuskoj hiljadu studenata godišnje dobije diplomu Sorbone, dok se u Srbiji na prste jedne ruke mogu izbrojati osobe sa diplomom ovog prestižnog francuskog univerziteta – objašnjava naš mladi sagovornik.

Prema evidenciji ove organizacije, najveći broj srpskih studenata studira u SAD (samo na prestižnom Stenfordu nalazi se čak 33 naših akademaca) i to uglavnom u zemljama koje se nalaze na Istočnoj obali američkog kontinenta, a kada je u pitanju Stari kontinent najviše akademaca studira u Italiji i Francuskoj.

– To je ogroman obrazovni potencijal na koji naša vlada može da računa, tim pre što je više od 90 odsto naših akademaca opredeljeno da se vrati u Srbiju kada završi sa studijama. Zbog toga je neophodno uspostaviti komunikaciju između ljudi koji vode ovu zemlju i srpske akademske elite u dijaspori – zaključuje Ratko Janković.