„Oktopod stolica" na kojoj niko ne sedi

Imati u svom domu „oktopod stolicu” nije isto kao što i imati psa ili mačku. U prvom redu zato što oktopod nije domaća životinja, a zatim što ovaj dizajnerski komad košta ni manje ni više do 32.000 funti! Zbog toga što je za izradu ove stolice potrebno 450 sati rada uz asistenciju 30 tehničara – profesionalaca.

„Umetnost je uvek pomerala granice…”, kaže Maksimo Rijera, dizajner tvorac dela i dodaje: „A moj je cilj bio da povežem prirodu i umetnost i da napravim sintezu životinje i nameštaja”. Godine 2010, na Nedelji dizajna u Londonu „oktopod stolica” bila je izložena kao svojevrsna senzacija.

Inače, pravi oktopod (octopus vulgaris) je mekušac iz klase glavonožaca sa osam dugačkih pipaka koji mogu dostići dužinu i do tri metra. Živi uz obale mora južne i zapadne Evrope. Zašto je dizajner za nameštaj izabrao baš ovu vrstu, iz prebogatog životinjskog carstva?

Verovatno zato što su kroz istoriju dizajna nameštaja iscrpljeni svi estetski efekti najčešće divljih životinja, ali i ptica, riba i drugih stanovnika zemlje, neba i mora. Lavlje glave, jarčevi rogovi, konjska kopita, pa zmije, orlovi, golubovi, pčele, pa školjke, puževi, labudovi, delfini – svi su oni nalazili mesto na naslonima, rukonaslonima i nogama stolica, na stolovima, krevetima, ormarima i drugim ugrađenim elementima enterijera, ne samo kroz vekove već milenijumima unazad.

Različite kulture oduvek su poštovale simbolički značaj životinja i prema tome su ih i koristile kao dekorativne elemente svog okruženja. Ko još ne zna za sfingu, fantastično biće sa lavljim (često krilatim) telom i ženskom glavom sa sve ženskim grudima? Ili za grifona, mitsko biće sa telom lava ili zmije i glavom orla?

Da li će ovaj oktopod sa bogatim plaštom ikada postati mitsko biće? Ili je tu samo da nas plaši? U „Rečniku simbola” piše da je oktopod simbol paklenih duhova – ma šta to značilo.

Opčinjen životinjskim carstvom

Maksimo Rijera je španski umetnik srednje generacije. Izdvaja se od ostalih dizajnera aktivnih u domenu kreiranja nameštaja po svojim estetskim i tehnološkim inovacijama. Njegova ljubav prema „životinjskom carstvu” kulminirala je izborom osmokrakog morskog čudovišta za oblikovanje stolice, a njegovo poznavanje modernih 3D tehnologija rezultiralo je time da čudovište doživljavate kao da je živo, da mrda i da samo što vas nije zgrabilo u svoj smrtonosni zagrljaj. Dizajner je koristio kompjuter i uz pomoć poliuretana visoke gustine koji je lepio, polirao i ručno bojio, ostvario fikciju koja je realnija od same stvarnosti. „Oktopod stolica” na kojoj niko ne sedi je umetničko delo. Ista stolica na kojoj neko sedi je – dizajn. Sama po sebi ona je pakleno skupa investicija kao ogledalo vremena u kome je nastala.

Radmila Milosavljević, arhitekta

www.dopisna-skola-ambijent.rs