Može li Jeremić da istisne Gutereša

Uoči trećeg kruga glasanja za novog generalnog sekretara UN, koje se danas održava u Savetu bezbednosti, broj takmaca u ovoj trci pao je sa dvanaest na deset. Naime, Vesna Pusić i Igor Lukšić sami su odustali od daljeg „takmičenja” za prestižnu funkciju čelnog čoveka UN, jer su posle dva glasanja shvatili da nemaju realne šanse na uspeh.

Današnje glasanje, kako kažu upućeni u ovaj proces, biće na neki način prelomno jer će se posle njega izdvojiti vodeća četvorka u čijim redovima bi trebalo tražiti naslednika Ban Ki Muna.

U novi krug srpski kandidat Vuk Jeremić ulazi sa visoke druge pozicije i uz ohrabrenje koje je dobio posle drugog kruga glasanja održanog 5. avgusta, kao jedini takmac koji je smanjio broj „obeshrabrujućih” glasova. Podsetimo, među petnaest članica SB (pet stalnih i deset nestalnih), njih četvoro podiglo je listić na kojem je pisalo da „obeshrabruju” Jeremića u daljoj trci, što znači da je u međuvremenu neka od članica SB promenila mišljenje jer je posle prvog kruga Jeremić imao pet takvih listića. 

Antonio Gutereš (Foto Rojters)

Iako formalno ništa nije gotovo i nijednog kandidata od preostalih deset ne bi trebalo otpisati, već se izdvojila prva petorka: Portugalac Antonio Gutereš, naš Vuk Jeremić, Argentinka Suzana Malkora, Slovenac Danilo Tirk i Bugarka Irina Bokova. Za njih bi se već sada moglo reći da su favoriti i da ostali kandidati, Makedonac Srđan Kerim, Novozelanđanka Helen Klark, kao i Kristina Figeras iz Kostarike i Natalija German iz Moldavije, te Slovak Miroslav Lajčak, imaju male šanse da bitnije poremete redosled na tabeli.

Iako je i u dosadašnjoj fazi postupka za izbor novog generalnog sekretara bilo preplitanja političkih interesa pojedinih država, pogotovo velikih sila, to će biti još izraženije u sledećim fazama ove procedure, kad se izdvoji nekoliko kandidata. Kako kažu upućeni, tada i kreće pravo „cenkanje”, a činjenica da bi novi šef UN trebalo da bude iz istočne Evrope i po mogućnosti i žena dodatno će usložiti čitav proces. Ukoliko to bude dogovor velikih, na kraju ne mora da bude ni žena ni kandidat iz ovog dela sveta. Uostalom, pet stalnih članica SB, SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska, imaju mogućnost veta, te tako i blokiranja izbora kandidata koji im ne odgovora. Generalni sekretar je po pravilu ličnost koja manje ili više odgovara svima i u praksi se vrlo retko dešavalo da neko uloži veto.

Ovih dana stigla je i vest da će Rusija rukovoditi izborom novog generalnog sekretara, jer joj je Novi Zeland, koji ima svog predstavnika u trci – Helen Klark, zbog mogućnosti sukoba interesa prepustio predsedavanje SB UN u septembru. I u oktobru, kad se bude formalno birao generalni sekretar, SB će predsedavati Rusija jer je red na nju.

Koliko bi ta činjenica mogla da bude od koristi Jeremiću?

Javna je tajna da Moskva već ima „svog” kandidata Irinu Bokovu, ali bi mogla i da odustane od ove Bugarke, ukoliko bi to nalagali neki interesi. Šanse da Zapad podrži Bokovu utoliko su manje jer se ona smatra ruskim „čovekom” u ovoj trci. Za Jeremića je važna činjenica što će Moskva, kako kažu upućeni, insistirati na tome da naslednik Ban Ki Muna bude iz istočne Evrope. Ali, možda bi mogla i da odustane od tog principa ukoliko bi u zamenu dobila neki veliki ustupak.

Ukoliko bi Jeremić postao generalni sekretar UN, to bi značilo da je pobedio „američke kandidate”, ali i da bi bio među retkim „neameričkim” šefovima UN, ako izuzmemo Butrosa Galija, koji se, podsetimo, usprotivio odluci NATO-a da se bombarduje Bosna. Bio je, međutim, jedan od malobrojnih koji su digli glas protiv odluke velike sile, a takvi i nisu po volji Vašingtona. Jednom prilikom je Kondoliza Rajs, bivša američka državna sekretarka, rekla kako „nije sigurna” da im treba jak generalni sekretar.