Umetnost pod stegom surovog kapitalizma

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Pre nekoliko dana u centru grada otvoren je novi izložbeno-prodajni prostor Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske – galerija „Plus”, koji će znatno doprineti promociji savremene umetničke scene. Ovaj događaj bio je povod za razgovor sa Saritom Vujković, direktorkom Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske.

„Savremena umetnost danas nudi neograničene mogućnosti, to je jedna slobodna sfera društvenog delovanja koja treba da ima široke vidike, demokratične stavove i poruke”, kaže za „Politiku” Sarita Vujković. „Umetnost je oduvek bila prostor u kome se ogledalo vreme, u kome je nastajala i zbog toga mislim da je njena uloga u današnjem vremenu veoma važna. Vidim da postoje brojni umetnici i brojne ideje koje, nažalost, nemaju priliku za realizaciju, novca u kulturi je premalo, umetnici nemaju mogućnosti da ulažu sredstva, tako da ogromna energija koja postoji nema priliku da postane vidljiva”, ističe Sarita Vujković.

Što se tiče izdvajanja za kulturu i uticaju novca na programske aktivnosti, Vujković navodi da su sredstva u kulturi drastično smanjena, i da MSURS ima četiri puta manji budžet nego pre pet ili šest godina. „Zbog toga smo prinuđeni da naše programske aktivnosti osmišljavamo sa više partnera, pokušavamo da privučemo sponzore, razvijamo regionalnu saradnju koja nam omogućava podelu troškova. S druge strane, ovakav vid saradnje i teška situacija u kojoj se nalazimo tera nas da razmišljamo o različitim vidovima finansiranja. Stalno osmišljavamo projekte, pišemo i apliciramo za njih, to je iscrpljujuće i mukotrpno, ali tako učimo neki novi sistem, pre svega surovi tržišni sistem. Umetnički sistem je oduvek bio surov, a danas je to i te kako vidljivo, dozvoljeno je samo onim najboljim i najkvalitetnijim umetničkim projektima, produkcijski najbolje realizovanim, da opstanu. Zbog svega mislim da je budućnost kulture u Republici Srpskoj jako teška i neizvesna”, upozorava direktorka.

Budući da se u poslednje vreme u MSURS-u održane „atraktivnije” i provokativnije izložbe, poput dobro posećene „New Religion” kontroverznog britanskog umetnika Demijana Hersta, Saritu Vujković smo pitali kako su Banjalučani i gosti grada reagovali na tu vrstu umetnosti, o čemu nam je kazala:

 „Bila je to posebna privilegija za nas. Sada, kada je ova izložba iza nas, možemo s ponosom da kažemo da je „New Religion” Demijana Hersta najposećenija izložba naše institucije, a broj od 25.000 posetilaca govori nam da Banjaluka ima publiku koja želi da vidi ovakve izložbe i da su ovako veliki projekti potrebni građanima. Zadivljena sam brojem posetilaca i reakcijama na izložbu, one su bile i dobre i loše. To nam govori da smo sredina koja razmišlja o umetnosti, želi da je u dijalogu sa umetnošću, umetnicima i njihovim radovima, kao i da bude deo tokova koje umetnost svara. Ta interakcija je veoma važna i kad su u pitanju dela domaćih autora koji čine našu savremenu umetničku scenu”. Govoreći o planovima za ovu godinu i mogućnosti da se ponovi izložba poput Herstove, direktorka kaže da trenutno osmišljavaju novi predlog za predstavljanje BiH na 57. Venecijanskom bijenalu 2017. „Pripremamo koncept koji može da odgovori novom izazovu kada je ova svetska manifestacija u pitanju, pozicionirajući ponovo MSURS kao glavnog organizacionog aktera. Planova je mnogo i sasvim sam sigurna da ćemo, ako nam se ukaže podrška, sa stručne strane ispuniti sva očekivanja. Užurbano radimo i na realizaciji programa za jesen, pripremamo otvaranje izložbe Marije Dragojlović `Fragmenti vremena` koje je planirano za 8. septembar, a to je rezultat odlične saradnje sa Kulturnim centrom Beograda”, otkrila je Sarita Vujković.