Šta s migrantima – odgovora još nema

Samo dan nakon što je Donald Tramp, držeći se čvrste linije po pitanju migracije, izjavio da će čim postane predsednik SAD deportovati hiljade ilegalaca koji su počinili krivična dela, Vašington je objavio da će koliko danas ispuniti cilj o primanju 10.000 sirijskih izbeglica.

Republikanski predsednički kandidat je stekao veliku popularnost zahvaljujući i izjavama da Amerika ne treba da više uopšte prima muslimane, ili makar muslimane iz onih zemalja u kojima su veoma razgranate terorističke mreže, ali je vlada Baraka Obame nastavila sa politikom prijema izbeglih iz Sirije. Američka ambasadorka u Jordanu Elis Vels izjavila je da će u SAD danas stići nova grupa Sirijaca zahvaljujući kojoj će Vašington ispuniti kvotu od 10.000 koliko je predsednik obećao da će primiti.

Iako je to daleko manje od tereta koji je ponela Evropa – samo Nemačka je prošle godine primila 1,1 miliona ljudi – opet je vruća tema za Ameriku gde traje predizborna kampanja i gde se sa strahom gleda na primere neuspele integracije muslimana u Francuskoj i Belgiji i terorističke napade po Evropi. Kada Tramp govori o tome da će pridošlice vratiti kući, on misli i na Sirijce, za koje smatra da su eksponenti Islamske države, ali pre svega na Meksikance koje optužuje za kriminal, posebno za trgovinu narkoticima i nasilje. Na poslednjem predizbornom skupu u Ajovi, najavio je da će  uvesti sistem za praćenje migranata tako da vlada odmah može da vidi ko je ostao u zemlji nakon što mu je istekla viza pa će policija takve proterivati iz SAD. Ponovio je da će na južnoj granici izgraditi zid da bi sprečio nezakonite prelaske i zloupotrebe sistema kao kada stranci bez papira koriste socijalnu pomoć i povlastice.

Iako će danas u Ameriku stići porodice kojima je Vašington odobrio ulazak na osnovu njihovog izbegličkog statusa u Jordanu, Tramp smatra da Amerika ne treba da otvara vrata Sirijcima često navodeći probleme koje Evropa ima sa ljudima sa Bliskog istoka i severa Afrike. Iz Nemačke je juče stigla vest da se ove godine očekuje ulazak 300.000 migranata. Načelnik Saveznog zavoda za migraciju i izbeglice Frank Jirgen Vajze je izjavio da će njegova zemlja pokušati da „obezbedi mesta za sve migrante na tržištu rada ali da integracija migranata u nemačko društvo zahteva mnogo više vremena i para”. Ankete su i ovog meseca pokazale da više od polovine Nemaca smatra politiku kancelarke Angele Merkel „otvorenih vrata” pogrešnom, preneo je Tanjug. Porasla je i podrška grupama koje se protive boravku migranata u Nemačkoj. Nemački socijaldemokratski vicekancelar Zigmar Gabrijel izjavio je juče da su konzervativci predvođeni kancelarkom Angelom Merkel „potcenili” izazov integrisanja rekordnog priliva migranata..„Stalno ponavljam da je neizvodljivo da Nemačka primi milion ljudi svake godine”, rekao je Gabrijel, dodajući da „postoji gornja granica koja određuje dokle situacija može biti kontrolisana”.„Primili smo 300.000 dece školskog uzrasta, a Nemačka nije uspela da ih integriše u školski sistem, jer mi nemamo toliko nastavnika”, istakao je Gabrijel kritikujući slogan Angele Merkel „Možemo mi to” kojim je bodrila Nemce da prime više od milion ljudi u svoju zemlju.

Istog mišljenja je i Markus Zeder, član Hrišćanske socijalne unije, koji je istakao da je potrebno da se „nekoliko stotina hiljada migranata vrati nazad u roku od tri godine, pre nego što u Nemačku dovedu i svoje porodice”. Istovremeno se i Austrijanci preračunavaju koliko ih je koštao prijem migranata. Prema istraživanju bečkog dnevnika „Kronen cajtunga”, Austriju migrantska kriza staje 91.537 evra po satu, 2,2 miliona evra dnevno, odnosno 802 miliona evra godišnje.

U Austriji živi 84.000 ljudi koji dobijaju pomoć od države kao izbeglice, dok 35.000 onih koji su dobili azil prima minimalac od oko 840 evra. Ministar finansija Hans Jerg Šeling je u te svrhe ove godine izdvojio milijardu evra.

Sada treba videti da li će to biti dovoljno jer država pridošlima obezbeđuje lečenje i obrazovanje, a u strahu od novih migranata na granice je rasporedila povećan broj vojnika i policajaca.

Iako je Amerika u neuporedivo boljoj situaciji od Evrope i sama bira koliko će i koje ljudi prihvatiti direktno iz kampova u Jordanu ili Turskoj, ova pitanja su ipak i tamo važno, posebno zbog činjenice da ih Tramp koristi u kampanji. Na pitanje o Sirijcima nadovezuju su i rasna pitanja koja su proteklih godina zbog policijskih ubistava nenaoružanih Afroamerikanaca ponovo izbila u prvi plan. Tramp ne računa previše na ovu populaciju jer je uvek stajao uz snage reda ne pokazujući empatiju prema nastradalima, dok njegova demokratska rivalka Hilari Klinton uživa veliku podršku među pripadnicima ove zajednice. Ipak, Tramp pokušava da to možda malo preokrene pa je prvo pozvao crnce da glasaju za njega jer „nemaju šta da izgube”, a onda je prekjuče povezao bivšu prvu damu sa jednim pripadnikom rasističkog Kju kluks klana (KKK). Njujorški milijarder je kazao biračima da je njegova oponentkinja izjavila da joj je „pripadnik KKK bio mentor”. Mislio je na činjenicu da je nekadašnja državna sekretarka jednom prilikom istakla da joj je bivši član KKK i senator Robert Bird bio „pravi prijatelj i mentor”.