Ko crta metu na čelu Svetozara Marovića

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Visoki funkcioner, ideolog i doskorašnji predsednik političkog saveta Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozar Marović za „Politiku” kaže da nikoga nije izdao ili prokazao i da nikoga ne krivi ni za šta.

„Niti sam nikoga o nekome lagao – niti imam nameru da to činim – niti krivio nekoga”, rekao nam je Marović. „Neka bog pomogne onima iz moje blizine koji su to radili, klevetali i pilatovski gledali i čistili ruke od svega.”

A kada smo pokušali da otkrijemo zašto je, nakon hapšenja i tamnovanja, odlučio da saopšti ovo za naše novine, kao kroz zube je procedio da je stotine novinarskih naslova o njemu saopštavalo svoju istinu, „dopisivalo istražne i sudske spise, pa je ’istina o Marovićima’ bila onakva kako su je kreirali i njeni protagonisti”.

Marović je bio zatečen najnovijim iscrtavanjem mete na njegovom ili čelu nekog iz njegove porodice nakon što je pre dva dana „Informer” na dve strane objavio naslov „Tajne službe nude Svetozaru 12.000.000 evra da sruši Mila”.

U podnaslovu teksta koji potpisuje N. U. navedeno je da „čak trio obaveštajne službe od Svetozara Marovića traži da im preda dokumentaciju na osnovu koje bi mogli da ucenjuju i kompromituju državni vrh”.

Autor ovog teksta, koji se poziva na „bliske”, „proverene” i slične „izvore”, piše da obaveštajne službe traže od Marovića i kompromitujuće dokaze i „neke druge opozicione lidere”, ali da je „glavna meta premijer Milo Đukanović”.

„Marović zasad nije popustio i pored toga što mu se za te usluge nude milioni evra”, navodi se u tekstu. „Ova zastrašujuća informacija potvrđena nam je iz tri izvora, a aktivnosti stranih špijuna su pod budnim okom Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB). Problem je, kaže naš sagovornik iz obaveštajnog sektora CG, što unutar ANB postoje mnoge frakcije od kojih mnoge ne rade u korist naše države.”

Prema ovom tajnom „izvoru”, korist države je sve osim da sa vlasti ne ode premijer i predsednik Demokratske partije socijalista Milo Đukanović.

Posebno autor N. U., u antrfileu teksta, pojašnjava čitaocima, kao da ih moli da mu veruju, zašto ne sme da otkrije izvore, odnosno da navede i imena država čije su obaveštajne službe Marovića navodno dovele u stanje „torture”. Evo dela tog objašnjenja:

„S vrha smo dobili jasne upute da ’imena država čiji obaveštajci pokušavaju da vrbuju Marovića’ nikako ne navodimo. U protivnom to bi mogao biti veliki problem za vašu redakciju. Preporučujemo vam da ne navodite imena država jer su naše službe veoma moćne”.

Jedini sagovornik u pomenutom tekstu jeste privatni detektiv Vladimir Pavićević, koji ocenjuje da je Marović i te kako interesantan stranim službama jer je kao savezni funkcioner bio „na izvoru velikih tajni”.

Upravo Marović veruje da su poruke poput – „zna velike tajne”, „ima kompromitujuću dokumentaciju za Đukanovića i njegove saradnike”, „nude mu se milioni evra”, „procenjuje se kada da progovori”, „bio je primoran da prizna i što jeste i što nije samo da bi sačuvao porodicu” – stalna pretnja po njegovu bezbednost, pokazna meta za ustrel i slično.

Sada kada je Svetozar Marović od strane nekih tužilačko-pravnih institucija označen bosom svih kriminalaca i kriminalnih organizacija, analitičari ocenjuju da će ubuduće biti hapšenja iz trećeg kruga, što je sitnošvecerski nivo, jer je zadovoljena potreba da i „Crna Gora ima svoga Sanadera”.

I njegovi najbliži saradnici i opozicija sve glasnije komentarišu da je Marović nesumnjivo kriv za pojedina dela koja mu se stavljaju na teret, ističući pak da je u došao u nemilost nekih zemalja Zapada, posebno SAD, zato što je „nakon susreta s Putinom širom otvorio vrata ruskom kapitalu, to jest članovima poznate peterburške  finansijske lože, i stavio na tacnu nekretnine Crne Gore, omogućivši tako da Rusi postanu vlasnici 15 odsto nepokretnosti u ovoj državi”.

Jedan visoki funkcioner Đukanovićeve partije svojevremeno je poručio:

„Pre nekoliko godina je došlo do usporavanja pristupanja Crne Gore NATO-u zbog zabrinutosti SAD da je u toku veliko prisustvo ruskih investitora. To nije državna politika i to je delo moćnih pojedinaca. Ni podrška tuđinskoj crkvi nije naša politika. Takav odnos će biti uskoro zaustavljen.”

A taj moćni pojedinac bio je Svetozar Marović. Nije ni on krio da se misli na njega. Čak nam je to tada i potvrdio.

Danas više nije moćan. Danas je on jedni „vođa kriminalne organizacije u Budvi”, uhapšen 17. decembra prošle godine zbog sumnje da je učestvovao u nezakonitim poslovima kojima je budžet opštine Budva oštećen za više desetina miliona evra. On je 17. maja potpisao dva sporazuma koji ga obavezuju da u zatvoru provede ukupno četiri godine i četiri meseca i da plati 100.000 evra u humanitarne svrhe. Nakon potpisivanja sporazuma pušten je iz pritvora, u kojem je proveo šest meseci.

Prema najavama tužilaštva, Marović će i narednih godina biti pod stalnom istragom dok god mu iz džepova ne isteraju i poslednji cent koji je neosnovano stavio u svoj džep.

U iščekivanju da Marović javno podrobno progovori, umesto njega javno govore istrage, optužbe, tužbe, prijatelji zaštićeni svedoci, kumovi, partijski drugovi, njegovi kadrovi – svi u trci da dokažu kako su ga jedva poznavali, a kamoli se s njim decenijama bavili kriminalnim poslovima po Budvi.