Šamar promotorima nekulture

Sve do sada stadion Tašmajdan bio je kultno mesto koje su punile narodnjačke zvezde i rokeri. U petak uveče u njihov teren ušli su školovani muzičari, slušale su se neke druge note, a hiljade ljubitelja klasike opsedalo je kapije i stajalo u Tašmajdanskom parku da čuju Regionalnu dečju filharmoniju i prisustvuju spektakularnom koncertu. Da klasična muzika ima svoju veliku publiku u Beogradu, ma koliko se sumnjalo u to, pokazao je prošlogodišnji koncert violiniste Nemanje Radulovića koji je pred više hiljada ljudi nastupio u Studentskom parku za Svetski dan muzike. Ipak, „Noć muzike” sa Regionalnom dečjom filharmonijom, pod dirigentskim vođstvom maestra Bojana Suđića i Vere Ilić prevazišla je sva očekivanja. Oko deset hiljada ljudi je prisustvovalo ovom koncertu, a na stotine nije moglo na stadion jer je bio prepun. Oko trideset hiljada pregleda je njihov koncert imao na društvenim mrežama. Atmosfera je ličila na onu koja se događa na rok koncertima.

Oko 80 mladih muzičara iz regiona, dobitnika priznanja na poznatim takmičenjima, kompozicijom „Beograde, Beograde”, otvorilo je koncert, koji je označio kraj njihove turneje. Mladi filharmoničari su prvo nastupili u Sloveniji, potom u Zagrebu na otvorenom, ali se najveći odziv publike dogodio baš u Beogradu. Nakon Suđića dirigentsku palicu je preuzela Vera Ilić koja je skoro do samog kraja samouvereno vodila talentovane umetnike. Na programu, izvedenom pod vedrim nebom, publika je slušala klasičan repertoar – dela Telemana, Štrausa, Čajkovskog, Vijenjavskog, ali i teme iz poznatih filmova „Rat zvezda”, „Roki”, „Lovac na jelene”, „Bilo jednom na Divljem zapadu” i iz serije „Igra prestola”. Čule su se i narodne igre iz Srbije, Ukrajine i Irske. Bojan Suđić je potom sa orkestrom izveo muzičke hitove iz filmova „Indijana Džons”, „Šindlerova lista” i „Pirati sa Kariba”. Za kraj je izvedena ponovo numera „Beograde, Beograde” i tema iz filmskog serijala „Pirati sa Kariba”.

Ulaz za ovakve koncerte na otvorenom obično je besplatan, a njihov učinak je ogroman u stvaranju i negovanju nove publike. Kada u poplavi estradizacije na domaćoj sceni orkestar koji svira klasiku okupi ovako brojnu publiku, onda je to fenomen vredan pažnje.

Mirjana Lazarević, urednica programa Centra za muziku Kolarčeve zadužbine, za „Politiku” o ovom izuzetno događaju kaže:

– Na stadionu, u parku ili na Kalemegdanu, svejedno, važno je da se dogodi dobar koncert i da se pridobije nova publika, naročito kada je reč o klasičnom muzičkom žanru. S obzirom da organizujem koncerte klasične muzike, znam da otvoreni prostori često nisu idealni za klasični repertoar, da zahtevaju odlične tehničke uslove, dobro ozvučenje. Sve to zajedno nije lako organizovati. Ali su takvi nastupi neophodni, jer doprinose popularizaciji klasike i doprinose razvoju nove publike. Nakon velike potražnje ulaznica za koncert Nemanje Radulovića, mi smo prošle godine rešili da izađemo iz Kolarca i u Studentskom parku, preko puta, organizujemo njegov nastup besplatno. Bilo je to nešto novo i drugačije. Bili su oduševljeni i Nemanja i publika. Zato me raduje svaki koncert klasične muzike koji okupi veliki broj ljudi. Sećam se da je svojevremeno „Karmina Burana” izvedena na Kalemegdanu i bilo je to veče za pamćenje. Na tome bi trebalo raditi.

Zoran Hristić, beogradski kompozitor umetničke muzike sa značajnim opusom, smatra da je klasika na otvorenom odlična ideja:

– Stanujem blizu stadiona Tašmajdan i uverio sam se da je bilo više hiljada ljudi prisutno, mnogi nisu mogli ni da uđu na stadion. Mislim da je to što se dogodilo sjajno, ali mi smo se sad setili tople vode. Te stvari se rade u svetskim metropolama, velikim parkovima, to radi Berlinska i Bečka filharmonija. Ovo je veoma šarmantno jer je reč o deci, a samim tim dosta dece je bilo i u publici. Kao muzičar aplaudiram ovakvoj ideji. Svaka čast onom ko je to organizovao! Lepo bi bilo da Simfonijski orkestar RTS-a sa dobrim solistima nastupi na ovakvom mestu. Ili „Duo LP” koji fantastično svira ili „Kamerata Serbika” sa Ljubišom Jovanovićem. Otvoreni prostor uvek više mami nego bilo koja dvorana, jer ljudi su tu opušteniji.

O tome kako je sve izbliza doživeo svedoči za naš list Bojan Suđić, umetnički direktor Muzičke produkcije RTS-a koja broji sedam ansambala, među kojima je i hor „Kolibri”. Suđić je i šef dirigent Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a.

– Deca su se pokazala spremnim da se predstave pred neverovatnim auditorijumom koji je svima nama bio ogromno otkrovenje. To što se desilo na Tašmajdanu pokazuje da sve te floskule o nezanimljivosti klasične muzike i nepostojanju ozbiljne publike, koja vrednuje pravu kulturu koju predstavlja klasična i kvalitetna muzika, kod nas su neistinite. Nije istina da je jedini recept koji uspeva predstavljanje zvezda folka i rijalitija. Ovo je veliki šamar promoterima nekulture koja nas je i gurnula u tešku situaciju, u pogledu samovrednovanja i samopoštovanja. Pokazalo se da i deca koja su svirala na visokom nivou imaju mogućnosti da „zapale” ogroman broj ljudi svojim programom, a da ne govorimo šta bi se dogodilo sa velikim zvezdama koje bi svi voleli da čuju. Bitan faktor je bio i to što je ulaz bio slobodan. Publika na Tašmajdanu je ogromna nada za Srbiju, jer su ljudi ciljano došli da slušaju kvalitetnu muziku. Ljudi su sa oduševljenjem, koje se događa na sportskim takmičenjima, pratili sve numere, ne remeteći tok muzike, što je za mene bilo senzacionalno otkrovenje. Imamo i šta i kome da ponudimo – ističe Suđić i najavljuje da već ima u planu niz sličnih događaja u bliskoj budućnosti.

Organizaciju ovog koncerta nisu vodili marketinški magovi, već jedno udruženje građana koje ne želi popularizaciju, čiji članovi su zapravo mame mladih talenata. Naravno, učestvovala je i naša Dečja filharmonija koja će naredne godine obeležiti deceniju postojanja, potpomognuta Fondacijom „Deca deci”. Neko je jednom rekao da kvalitetne stvari pronađu put do široke publike. Čini se da je to potvrdila zvezdana „Noć muzike” na beogradskom Tašmajdanu.