Može li Putin da dobije američke izbore

Kada je Donald Tramp nedavno izjavio da je moguće da će predsednički izbori biti pokradeni, stručna javnost, vlada i veliki broj medija odbacili su ove tvrdnje kao još jednu suludu teoriju zavere. Suluda ili ne, tek njegova teorija je u međuvremenu privukla poklonike baš među onima koji su je najviše ismevali. Oni sada upozoravaju da neko pokušava da uradi upravo ono što su oni do juče tvrdili da je nemoguće – da namesti izbore.

Ko je taj neko? U Trampovoj verziji to je vlada pod vođstvom Demokratske stranke koja će prekrajati volju građana da bi demokratska kandidatkinja Hilari Klinton ušla u Belu kuću. A u priči koja je juče dominirala američkim medijima, taj neko je Kremlj. Čim je u u igru ušao Vladimir Putin, ideja o neregularnosti na novembarskim okršajima, koja je dosad sa gnušanjem odbacivana, odjednom je zavredila najveću pozornost.

Kako je preneo En-Bi-Si njuz, hakeri iz Rusije upali su u elektronske biračke spiskove u dve savezne države. Pokupili su podatke o 200.000 glasača (ime, adrese) u Ilinoisu i probali da na elektronski birački sistem u Arizoni instaliraju virus, ali su na vreme primećeni. Jedino što im je pošlo za rukom jeste da ukradu korisničko ime i lozinku jednog člana izborne komisije. Vlasti u obe države ističu da nijedno ime nije izbrisano ni dodato, pa je napad bio neuspešan ako mu je cilj bio manipulacija biračkim spiskovima.

Kremlj je juče demantovao da je imao bilo kakve veze sa ovim napadima. Cilj napadača možda uopšte nije bio povezan sa politikom već sa krađom identiteta i prevarama koje iz toga proističu. FBI nije siguran šta je bio motiv, kao što nije siguran ni da su napadači povezani sa vladom na Crvenom trgu, ali je i sam pomen Rusije bio dovoljno za podgrevanje slutnji da Vladimir Putin hoće da utiče na ishod duela između Donalda Trampa i Hilari Klinton.

Zašto bi Putin radio tako nešto? Opšte mesto u američkim medijima jeste da bi ruski predsednik više voleo da pobedi Tramp jer ga je ovaj, za razliku od Hilari Klinton, koja ga je upoređivala sa Hitlerom, nahvalio kao veoma sposobnog lidera. Republikanski kandidat je i sam doprineo pričama o ruskom mešanju u američke izbore kada je pozvao Kremlj da hakuje i objavi mejlove koje je njegova konkurentkinja primala i slala kao državna sekretarka. Njen izborni štab i veliki broj medija i pre toga je zaključio da je Rusija kriva i za presretanje elektronskih pisama Demokratske stranke.

Prepiska koja je osramotila partijsku vrhušku objavljena je baš uoči demokratske konvencije na kojoj je bivša prva dama primila nominaciju. „Vašington post” piše da bi to moglo da se ponovi, s tim što Moskva ne bi morala da se ograniči samo na objavljivanje mejlova, već bi mogla i da ih falsifikuje. Tako bi, smatra uticajni komentator prestoničkog lista, Putin mogao veče pre izbora da objavi lažirane mejlove iz kojih bi se, na primer, videlo da Hilari Klinton nije marila za Amerikance pobijene u Bengaziju ili da je izgubila mnoge moždane funkcije pre nekoliko godina. Kada se otkrije da su mejlovi izmišljeni, to već nikoga neće interesovati jer će novi predsednik već položiti zakletvu, zaključuje dnevnik.

Kada je njujorški tajkun izlagao ovakve scenarije i tvrdio da će demokrate dozvoljavati podržavaocima nekadašnje državne sekretarke da glasaju „po deset puta”, kritikovan je kao neznalica koja raspiruje „opasan cinizam”, sumnju u izbornu komisiju i državu. Sa druge strane, vladini zvaničnici i istaknuti mediji ozbiljno govore da Moskva nastoji da Trampu namesti pobedu ili ako ne može baš to, a ono makar da brisanjem biračkih spiskova, ubacivanjem virusa i stvaranjem haosa poseje sumnju u regularnost predstojećih izbora.

Ali, legitimitet ovogodišnjih izbora je svakako uzdrman zbog činjenica koje nemaju nikakve veze sa Moskvom. Prvo,  autentični mejlovi demokrata (ko god da ih je hakovao) pokazali da je partijski vrh smeštao smicalice Berniju Sandersu ne bi li na stranačkim izborima pobedila njegova rivalka, bivša prva dama. Drugo, ankete pokazuju da su Hilari Klinton i Donald Tramp najnepopularniji kandidati otkako postoje istraživanja javnog mnjenja i da oko 60 odsto Amerikanaca ima loše mišljenje o njima, ne želeći ni jednog ni drugog za šefa države. Rusi su tu suvišni.