Tražim da delo priča sa mnom

Boja i teksture su strast Gordane Brelih, umetnice koja dve i po decenije živi i uspešno stvara u Kanadi, a kod nas se predstavlja prvi put ovih dana u Etnografskom muzeju.

Do 12. septembra posetioci mogu videti četrdesetak Gordaninih neobičnih i zanimljivih ostvarenja.

Njen zaštitni znak su originalna izrada i vrhunski dizjan, a kolekcija joj liči na snoviđenja. Radovi nose imena kao što su „Fragmenti nostalgije”, „Krug uspomena”, „Letnje jutro”, „Nada”...

Neki od njih su i nagrađeni na prestižnoj Velikoj kanadskoj izložbi, koja je tri godine bila na gostovanjima, potom je glavnu nagradu na temu „Drveće” dobila na postavci „Threadworks” kao i priznanje za najoriginalniju interpretaciju na temu „Voda” u Velingtonu, u Ontariju.

– Sve ovo što vidite u Etnografskom muzeju, gde mi je čast što izlažem, uradila sam od svile, metala, tkanine, drveta, vune – objašnjava umetnica koja je izložbu posvetila roditeljima. – Volim da radim i triptihe, šalove od vune i nakit. Svi materijali su prirodni, oni kojima sam okružena. Svilu farbam lišćem i orahom. Slikarima je polazište belo platno a meni filc, tačnije crna čoja na koju dodajem umetničke aplikacije i intervenišem. Koristim perlice, štepove, šijem rukom ili mašinom, vezem, slikam voskom, tu su i tanke metalne podloge, folije. Potom sve to spajam u celinu kao kolaž, na kom se vide ljudski likovi, prepoznaju situacije i raspoloženja.

Gordana Brelih je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Odseku za kostim i izvesno vreme radila kao modni kreator i asistent kostimografa u pozorišnim i filmskim produkcijama. Potom je rešila da promeni mesto boravka.

– Ljubav me je odvela u Kanadu i, eto, tamo sam 25 godina. Radila sam deset godina kao modni kreator, a kad sam dobila ćerku, odlučila sam da se bavim isključivo umetnošću. Počela sam da izlažem sa internacionalnom grupom umetnika „Conections fibre Artists”, a član sam i udruženja „Studio Art Quilt Associates” i „Craft Ontario”. Predstavljamo se širom zemlje zajedno, tako se i dogodilo da su moja dela bila deo izložbe u Veroni. Kad su već prešla okean, pomislila sam: zašto da ih ne predstavim i Beogradu? I eto – tu smo – rekla nam je Gordana Brelih.

O tome da li stvara po nekom planu kaže da u početku obično nema ideju i tada najčešće „krenem pa gde me sam rad odvede, pođem od štepa i to dalje razvijam i tražim da delo priča sa mnom i kaže mi šta hoće da postane. I onda to ostvarim”.

Ispričala nam je zanimljivu priču o umetničkoj intuiciji: Radila je predano na temu „Voda”, a kada je bilo sve gotovo shvatila je da je predstavila potpuno nesvesno baziliku „Cisterna” u Istanbulu. Najveći „štos” je u tome što nikada pre nije videla kako ova bazilika izgleda.

– Sva moja inspiracija dolazi od kostima i tradicije zemlje iz koje sam potekla i one u kojoj stvaram. To je nešto što nosim sa sobom. Nadam se da će ova postavka posle Beograda moći da putuje i u druge gradove naše bivše Jugoslavije. Sve što sam imala da kažem u ovoj stvaralačkoj fazi zaokruženo je i sada mogu nešto novo da radim. Modi nisam rekla zbogom i možda joj se opet posvetim – kaže umetnica.