Najviše izvozimo automobile, mašine i aparate

Od početka 2016. do kraja jula Srbija je izvezla robu za 7,69 milijardi evra, što je za 8,9 odsto u poređenju sa istom periodom prethodne godine. Uvoz je dostigao 9,9 milijardi evra, što je za 5,2 odsto više nego u istom periodu lane. Sedmomesečni deficit iznosi 2,21 milijardu dolara, što je za šest odsto manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je rekordnih 77,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75 procenata.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda od početka godine do kraja jula najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 51,1, slede roba za široku potrošnju – 38,3 i oprema – 10,6 procenata.

U uvozu po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 53,1 odsto, slede roba za široku potrošnju – 19, oprema – 11,7 odsto i neklasifikovana roba po nameni – 16,2 procenta.

Glavni spoljnotrgovinski partneri u sedam meseci, pojedinačno, bili su: Italija – 1,38 milijardi dolara, Nemačka – 1,13, Bosna i Hercegovina – 696,4 miliona, Rumunija – 471 i Ruska Federacija –451,5. Najviše smo uvozili iz Nemačke – 1,42 milijarde dolara, Italija – 1,2, Ruska Federacija – 895,4, Kina – 893,7 i Mađarska – 514,9 miliona dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,2 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,1 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda – žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića, proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 1,5, a uvoz 407,1 milion dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 370,3 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Velikom Britanijom i Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom – zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopa i Ruskom Federacijom – zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Deficit smo imali sa: Poljskom – uvoz delova za motorna vozila, Nemačkom, Mađarskom, Turskom, Belgijom i Francuskom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila – nešto više od milijarde dolara, električne mašine i aparati – 685,4, povrće i voće – 475,4, žitarice i proizvodi od njih – 402,6 i pogonske mašine i uređaji – 374,9. Izvoz ovih pet odseka čini 34,6 odsto i ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila – 1,19 milijardi dolara, nafta i naftni derivati – 599,4, električne mašine i aparati – 477,1, industrijske mašine za opštu upotrebu – 380,5 i medicinski i farmaceutski proizvodi – 369,2, a njihov uvoz čini 27,3 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu – 16,2 odsto.