Različita čitanja Junkerovog pisma

Beograd je tražio da na Vučićevo pismo čelnicima briselske administracije od 1. avgusta odgovori neko od onih na koje je adresirano, a ne neki portparol, i to je ispunjeno – oglasio se, doduše tek preksinoć, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Ali, Beograd je želeo, kako je rekao sad već bivši ministar pravde Nikola Selaković dva dana po puštanju pisma, da Brisel kaže Zagrebu – „Prestanite da veličate teroriste, naciste, da prekrajate istoriju”, čime bi se prekinuo niz provokativnih poteza iz Hrvatske. E, to se nije desilo, bar prema reakcijama predstavnika srpske vlasti. A ni prema šefu hrvatske diplomatije Miru Kovaču koji je juče, likujući, izjavio da Junkerovo pismo pokazuje da je Hrvatska bila u pravu kad je rekla da Srbiju „tužakanja neće dovesti nikuda”.

„Lažna“ ili „veštačka” simetrija bile su u jučerašnjim reakcijama domaćih zvaničnika neophodna sintagma. Kao u brojnim slučajevima do sad kad je trebalo da neko iz Brisela arbitrira u našim međusobicama, u Beogradu je javno iskazano razočarenje odnosom Brisela prema Srbiji. Naravno, ukoliko nije posredi taktika da se „jadikovanjem” izvuče više, a ima i takvih ocena kod onih koji smatraju da je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ipak uspeo da izvuče od Brisela ono što je, kao iskusan političar, znao da najviše može da izvuče.

A možda mu, osim pisma čelnicima EU, na raspolaganju nije ni ostao drugi mehanizam pošto ne želi da ga smatraju narušavajućim faktorom u regionu, a zbog unutrašnje javnosti i svog rejtinga morao je da povuče neki potez. Jer, nagomilalo se „materijala“ iz susedstva – poništavanje presude Alojziju Stepincu, vraćanje na početak suđenja Branimiru Glavašu za zločine nad srpskim civilima, podizanje spomenika Miru Barešiću, a sve u jeku podignutih tenzija zbog godišnjica Srebrenice i „Oluje”.

A dok je Junker sastavljao svoje pismo ovde u regionu se još rasplamsala verbalna vatra. Predsednik EK je u odgovoru izrazio zabrinutost povodom najnovijeg razvoja situacije u odnosima Srbije i Hrvatske i pozvao na povratak konstruktivnom bilateralnom angažovanju. Portparolka EK Maja Kocijančič prenela je Tanjugu da je Junker u pismu naglasio da su dobri susedski odnosi i regionalna saradnja, kao i pomirenje, principi koje moraju da poštuju sve zemlje kandidati za članstvo u EU i potencijalni kandidati, ali i isto tako i sve države članice Unije u regionu.

Predsedniku Evropskog pokreta u Srbiji profesoru Mihailu Crnobrnji je neobično što je Junkeru trebalo skoro mesec dana da odgovori na pismo s ovom temom, a ima i utisak da je odgovor, prema onome u šta je imao uvid, „blaži nego što bi mogao da bude” u smislu reakcije na provokativne izjave i izazivanje „verbalnog nereda”.

– EU ima daleko veći dijapazon upozorenja i kaznenih mera. Podsećam da, kad Austrija ide profašistički desno (slučaj sa Hajderom), uvode interne sankcije, mada je ta zemlja bila u EU. Imaju oni dakle i jače instrumente na raspolaganju prema svojim članicama – ističe Crnobrnja, koga ne zadovoljava odgovor Maje Kocijančič da ne žele da utiču na aktuelni izborni proces u Hrvatskoj – „To je za mene blesav argument da blesaviji biti ne može, jer upravo jeste poenta u tome da vrh EU utiče na članice EU da se evropeizuju a ne da se balkanizuju.”

Junkerovo pismo za predsednicu Centra za spoljnu politiku Aleksandru Joksimović nije veliko iznenađenje i „u okvirima je izražavanja koji je za EK uobičajen”. Ona je navela za televiziju B92 da je uobičajeno da se u diplomatskim kanalima, daleko od očiju javnosti neki stavovi izražavaju oštrije nego što je to slučaj u javnom obraćanju. Kako je ocenila, jasno je da su stavovi u EU u odnosu na dešavanja u hrvatskoj izbornoj kampanji prilično negativni, a da se, pritom, daje jasna podrška Srbiji na daljem putu evropskih integracija uprkos protivljenju Hrvatske.

Drugačije je pismo pročitao Miro Kovač, koji je juče, kako prenosi Tanjug, poručio Srbiji da ako želi da napreduje prema EU, treba da izvršava svoje obaveze, „a ne da to postiže pismima i nekakvim diplomatskim akcijama, koje su zaista osuđene na neuspeh”. Kako su reagovali Vučić i ministri Dačić, Stefanović i Vulin, čini se da pismo procenjuju na sličan način.

Da li zaista nisu očekivali ovakvu vrstu odgovora, sročenog tako da ga svako može tumačiti kako želi, što su pokazale jučerašnje reakcije i vlasti i opozicije i nevladinog sektora? Podsetimo, Brisel i Berlin stali su otvoreno na stranu Beograda prošle godine prilikom „carinskog rata“ na srpsko-hrvatskoj granici zbog migranstke krize (i tad im je Vučić pisao pismo), a ove godine prosto su naterali Zagreb da se povuče i glasa za otvaranje poglavlja u pregovorima Srbije sa EU. Osim te dve vrlo dobre stvari kad je reč o uticaju EU na odnose Srbije sa Hrvatskom i drugim komšijama, nije bilo mnogo drugih izraza oduševljenja pozicijom Brisela.

Jeste da bi kad nastupa kao arbitar trebalo da bude pošteniji, slaže se i Mihailo Crnobrnja, ali u sferi realnosti je drugačije. U principu, kako navodi, Nemačka i Malta bi u EU trebalo da budu jednaki, najveća i najmanja zemlja su u pogledu prava i mogućnosti korišćenja Evropske unije apsolutno izjednačeni, ali u primeni to izgleda drugačije.

– Mogu da se složim s tim da veštačka simetrija nije dobra, da nije poželjna, ali mora se računati s njom. I ne vidim kako mi možemo da isteramo tu pravdu, kad i mi vrlo često upravo tu veštačku simetriju koristimo kod nas u unutrašnjoj politici. Kako to ovde može da prođe, a tamo ne može – ukazuje predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

CEAS: EK podsetila Srbiju na obaveze procesuiranja zločina

Centar za evroatlantske studije smatra da je EK u odgovoru premijeru Srbije zapravo podsetila našu državu na obaveze procesuiranja ratnih zločina i institucionalnog suočavanja sa „ratno-zločinačkim nasleđem”. CEAS pozdravlja takvu poruku iz EK, mada je data, kako se navodi, „ne kao prioritet”. Taj Centar takođe smatra da su Evropska unija i njene institucije, kao i zemlje članice EU, te SAD i NATO delom sami odgovorni za sadašnje pogoršanje stanja u regionu Zapadnog Balkana.

Tanjug