Referendum, nego šta

Vučić je, kao lider u matici i odlikaš na putu u EU, izjavio da će, ukoliko Incko zabrani referendum, sazvati sastanak predstavnika RS, a učinio je to evo i na samo negativan stav Saveta za implementaciju mira. Dodik pak, drčni lider ugroženog entiteta, negde u isto vreme je rekao da visoki predstavnik Incko ne može da zaustavi referendum, a onda je dodao da ne haje za odluke saveta jer slavi rođenje unuke. Pri samo naizgled različitim stavovima svaki od njih je ostao veran svom stilu političkog nastupanja. A šta će uraditi Incko?

U varijanti A, visoki predstavnik će na osnovu ma koliko spornih „bonskih ovlašćenja” zabraniti referendum. Posle sastanka u Beogradu, Vučić će saopštiti da je preneo stav Brisela odnosno Nemačke, ali da će konačnu odluku ipak morati da donese rukovodstvo RS, koje će Srbija poštovati. Prekodrinsko rukovodstvo će ostati jedinstveno pri odluci da održi referendum jer ko god bi odstupio ne bi trebalo ni da izlazi na lokalne izbore u oktobru. Međutim, koliko god bi Incko, frustriran višegodišnjom marginalizacijom, lično vrlo rado zabranio referendum, malo je verovatno da će to učiniti jer za to nema konsenzus u Vijeću za implementaciju Dejtona, a SAD nadomak izbora verovatno neće pokriti njegovu „samovoljnu” odluku i otvoriti još jedan spor s Rusijom, pogotovo ne za njih ipak beznačajnim povodom datuma Dana RS.

U varijanti B, referendum bi, pošto je već zakazan za kraj ovog meseca, bio i održan, ali Incko ne bi priznao rezultate neposrednog izjašnjavanja naroda. Ili bi se fokusirao na odlaganje odluke Narodne skupštine RS, koja tek treba da verifikuje volju naroda da se rođendan republike slavi po starom. Parlament Srpske bi, u zavisnosti od unutrašnjih i spoljnih okolnosti, to eventualno mogao taktički malo da odloži, ali rođendanska torta, „veća nego ikad”, stigla bi za 9. januar sledeće godine. U ime Srbije poklon bi možda doneo Nikolić, a ne Vučić, zauzet novom demonstracijom volje za dobre odnose sa Sarajevom, ali i to je malo verovatno.

Čitavo zamešateljstvo s referendumom o datumu Dana RS predstavlja primer stvaranja problema ni od čega. Na stranu pamet Bakira Izetbegovića i inostranih ustavnih sudija, ali kako je moguće da nikome u tzv. međunarodnoj zajednici nije palo na pamet da datum jednog događaja iz najnovije prošlosti ne može da bude stvar nacionalnog usaglašavanja ili odluke neke sudske instance, nego možda jedino utvrđivanja činjenice da li se nešto dogodilo tog datuma ili nije. A niko i ne kaže da nije, nego samo da se nekome ne sviđa što jeste. Kako bi Britanci promenili Elizabetin rođendan, Francuzi Dan republike itd?

Zašto je onda pokrenuta ta besmislica oko promene datuma Dana RS? Zato što je Bakir Izetbegović naprosto izmislio još jedan povod da rutinski provocira „srpski entitet”? Bošnjačkom narodu u BiH, istina, nije po volji postojanje Srpske, ali kog datuma će biti slavljen njen rođendan, malo ih ili nimalo ne zanima. Naprotiv, za Srpsku i Srbe obeležavanje rođenja republike, i to baš onog istorijskog datuma kada je proglašena, ima veliki simbolički značaj. Kad su se, međutim, Ustavni sud BiH, odnosno ona trojica stranaca, uz nos srpskim i hrvatskim sudijama, pridružili bošnjačkim i prelomili odluku, čitav „udruženi antisrpski poduhvat” dobio je novu dimenziju. Dodiku, koji je na molbu Vučića teška srca bio odložio referendum o vraćanju otetog pravosuđa, hteli su da pokažu da treba da čuva ono što je ostalo od Dejtona i ne traži hleba preko pogače jer mogu da otmu i više. Zato je posle višegodišnje pauze u oduzimanju nadležnosti i nametanju zakona „međunarodni faktor” osporio pravo Srpskoj da i rođendan slavi dana kada se rodila.

Ovo besmisleno međunarodno poniženje Srba ujedinilo je Dodika, Ivanića i Bosića, uz podršku Vučića u opredeljenju da se organizuje referendum povodom „datuma Dana”. A „međunarodni”, zadovoljni što su netom bili po drugi put otklonili opasni referendum o pravosuđu, nisu ni reagovali na bezazleni referendum o „datumu dana”. Bila je to utešna nagrada za Srpsku, a za njih prilika da pokažu da u principu nisu protiv svakog neposrednog izjašnjavanja srpskog naroda. Tek naknadno su se, međutim, setili da ni ovaj referendum nije bezopasan jer otvara sezonu lova na sve druge otete nadležnosti i nametnute zakone, te ruši autoritet Ustavnog suda BiH.

Dodik nije ni krio da je „datum Dana” samo probijanje leda za reviziju svega što je unazad 20 godina oteto i nametnuto mimo Dejtona. Ustavni sud BiH pak jeste jedna od institucija Dejtonskog sporazuma, ali je po istom dokumentu inostranim sudijama još pre deceniju istekao rok trajanja. Ovaj referendum biće, dakle, uvod u nove referendume i stranci su u pravu kada to kažu, ali ne i uvod u secesiju kako oni to hoće da prikažu. Vraćanje statusa Srpske na izvorni Dejtonski sporazum, podrazumeva i kraj protektorata, uključujući i odlazak Incka i ostalih stranaca iz domaćih institucija. Međutim, u izvornom Dejtonskom sporazumu isto tako stoji i da je RS u sastavu BiH. Znamo da u politici crno može da bude belo i obratno, te da će nadmudrivanje o referendumu potrajati. Bitno je da će on biti održan i da će Dan RS i 2017. biti proslavljen 9. januara. Sve ostalo su samo nijanse.

Profesor univerziteta