Dvostruko čitanje Helsinške povelje

Odvajanje Kosova od Srbije u arenu sporenja Zapada i Rusije ubacilo je još jednu dilemu – da li SAD i Evropa, sa jedne, i Rusija, sa druge strane, OEBS vide na isti način. Različite ocene kosovske secesije direktno se tiču tumačenja najvažnijeg dokumenta hladnoratovskog doba, Završnog helsinškog akta. Rusija i transatlantska koalicija veoma različito gledaju na povredu svog osnovnog dokumenta. Misija OEBS-a na Kosovu još postoji, ali joj se mandat produžava svakog meseca, i njen je opstanak posle nezavisnosti Kosova veoma neizvestan.

Srbija i Rusija smatraju da je osamostaljenjem Prištine srušen jedan od temelja Helsinškog akta i OEBS-a – nepovredivost granica. Srpske diplomate se pozivaju na takozvanu prvu korpu iz Helsinkija koja je državama garantovala postojeće granice.

Da li je i OEBS prekršio pravila igre ako su brojne članice ove organizacije priznale nezavisnost Kosova? Srbija i Rusija smatraju da jeste. Komesar za proširenje EU Oli Ren je nedavno u Briselu to porekao. On je rekao da je, osim člana o nepovredivosti granica, Helsinški akt predvideo i poštovanje ljudskih prava i humanosti i da kosovska nezavisnost nije kršenje sporazuma iz Helsinkija. To je, zapravo, ona poznata formula po kojoj su Srbi tobož izgubili moralno pravo na Kosovo jer je Milošević kršio ljudska i građanska prava Albanaca, pa zato nije greh priznati samoproklamovanu nezavisnost pokrajine. Ren, naravno, nije mogao da navede nijednu zemlju koja je priznala nezavisnost Kosova pozivajući se na bilo koji deo Helsinške povelje. To nije učinila ni Svetlana Savranska, istoričarka Nacionalnog arhiva za sigurnost u Vašingtonu, koja je nedavno učestvovala na konferenciji posvećenoj tridesetogodišnjici prvog sastanka KEBS-a u Beogradu (1977/1978). Na pitanje da li se sa kosovskom nezavisnošću relativizuju helsinške odredbe, Savranska je kao i Ren odgovorila negativno.

U samom Helsinškom aktu postoji jedan član u kome se kaže da je moguća mirna promena granica uz volju naroda. To znači da Helsinški akt nije prekršen time što je Kosovo steklo nezavisnost – rekla je za naš list Savranska.

Istoričarka nije imala objašnjenje za to kako se ogorčeno srpsko protivljenje otcepljenju Kosova, izraženo kroz dvoipogodišnje pregovore pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice, može smatrati pristankom srpskog naroda na „mirnu promenu granica”. Nije, takođe, objasnila ni da li njeno tumačenje podrazumeva da je Srbija trebalo da posegne za oružanim sredstvima kako se promena njenih granica ne bi nazvala „mirnom”.

Milan Paunović, profesor međunarodnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu kaže, međutim, da Završni helsinški akt jeste prekršen odvajanjem Kosova.

(/slika2)– Helsinškim aktom se garantuje nepovredivost granica. Odrednica „mirna promena granica” znači da se jedna teritorija može odvojiti samo uz saglasnost države, a to nije bio slučaj sa Kosovom – kaže profesor Paunović.

On tvrdi da nema kontradiktornosti između principa nepovredivosti granica i principa mirne promene granica u Helsinškom aktu jer je teritorijalni integritet najveće načelo međunarodnog prava. To znači da se ne smeju menjati granice država članica OEBS-a, kao ni članica UN, osim u slučaju da one daju svoj pristanak.

Zagovornici kosovske nezavisnosti pozivaju se takođe na princip Helsinškog akta u kome se države obavezuju da će poštovati ljudska prava. Ocena da su ljudska prava na Kosovu za vreme Slobodana Miloševića bila kršena poteže se kao argument zašto Kosovu treba dati nezavisnost.

– U međunarodnom pravu, otcepljenje teritorije nije kazna koja se može primeniti za nepoštovanje ljudskih prava. Može se govoriti o uvođenju sankcija, na primer, ali ne i o secesiji – zaključuje profesor Paunović.

Odgovor na pitanje kako je moguće tvrditi da Helsinški akt nije prekršen ukoliko se jedan član tog akta krši (nepovredivost granica), pozivanjem na to da je uzet u obzir drugi (poštovanje ljudskih prava, na primer), na posredan način je odgovorila sama Savranska. Prema njenim rečima, od nastanka OEBS i potpisivanja Helsinškog akta, postojala su dva pogleda na ovu organizaciju i ovaj dokument. S jedne strane su se nalazili Sovjeti, koji su akcenat stavljali na nepovredivost granica, dok su se na drugoj strani nalazili SAD i zapadna Evropa, koji su u prvi plan stavljali borbu za ljudska prava i dostojanstven život svih građana, manjina, političkih neistomišljenika.

– Sovjeti su potpisali Helsinški akt imajući u vidu one članove koji su garantovali nepovredivost granica. Leonid Brežnjev, tadašnji sovjetski predsednik, bio je zadovoljan. Osetio se sigurnim, dobio je garancije da će države ostati onakve kakve jesu – kazala je Savranska.

Zamišljena kao organizacija koja će promovisati sigurnu Evropu u kojoj se poštuju ljudska prava, Konferencija za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS) bila je, prema oceni mnogih istoričara, jedno od većih evropskih dostignuća. Snaga organizacije ležala je u činjenici da je KEBS, odnosno

OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju), kako je kasnije preimenovana, objedinjavao evropski kontinent i doprineo kraju hladnoratovskih podela.

Nastanak organizacije koja se „proteže od Vankuvera do Vladivostoka” (1973) i potpisivanje njenog temeljnog dokumenta, Helsinškog završnog akta (1975), bila je ohrabrujuća vest za Evropu, jer je izgledalo da se većina Evropljana konačno složila oko osnovnih vrednosti i pravila međunarodnog ponašanja.

Trideset i pet godina posle prvih „koraka” i neospornih dostignuća, kao što je otopljavanje odnosa između Istoka i Zapada, sa obe strane se čuju napadi. SAD, Evropa i Rusija su, zahvaljujući učešću u OEBS-u, postale deo značajnog međunarodnog foruma, ali su pojedini aktuelni događaji podstakli jake kritike na račun OEBS-a.

Kritikujući OEBS da izbore u Rusiji uvek karakteriše kao nedemokratske, Moskva na skorašnjim parlamentarnim i predsedničkim izborima nije želela posmatrače iz ove organizacije. Postoje mišljenja na Zapadu da se Rusija „osilila” i da su SAD i Evropa previdele pojačan ruski uticaj u OEBS-u, i da bi to trebalo zauzdati.

OEBS širom Evrope promoviše ljudska prava, posmatra izbore, pomaže nacionalnim i verskim manjinama, radi na profesionalizaciji medija… Kritičari OEBS-a sa Zapada smatraju da to sve nije dovoljno i da je OEBS dozvolio Moskvi da se ponaša kako hoće i koristi ovu organizaciju kao politički poligon.

Kako piše „Internešenel herald tribjun”, OEBS danas funkcioniše tako što njegovi timovi kritikuju Rusiju koja je postala dovoljno jaka da ne mora da sledi naredbe sa Zapada. Oni koji kritikuju OEBS u manjini su, ali ovaj list ocenjuje da su misije ove organizacije u Moldaviji, Gruziji, Nagorno-Karabahu dale male rezultate i da stvar možda treba prepustiti NATO-u i EU.

„Tribjun” podseća da je Rusija pred tamošnje parlamentarne izbore odbila vize posmatračima iz kancelarije u Varšavi, a odobrila je ulazak posmatračkom timu Parlamentarne skupštine OEBS-a. Mnogim Evropljanima je zanimljivo, ali istovremeno i zastrašujuće, kako je ta „ojačala Rusija” uspela da okrene jednu grupu posmatrača OEBS-a protiv drugih.

– Mihail Gorbačov je hteo da integriše Rusiju u Evropu i zato je rado sarađivao sa OEBS-om. Sada je Rusija jača i smatra da OEBS nije u pravu kada je kritikuje. Time što dolazi u sukob sa OEBS-om pred izbore, Rusija slabi svoj uticaj i jačinu svog glasa, a to nije dobro – ocenjuje Savranska.