Referendumska odstupnica Beograda

Srbija i njeno rukovodstvo ne podržavaju, ali i ne osporavaju referendum o Danu Republike Srpske, što je meni sasvim dovoljno, izjavio je juče predsednik RS Milorad Dodik.

S druge strane, čini se da je zadovoljstvo stavom Beograda o ovom pitanju iskazala i EU, čiji ga je ambasador Majkl Davenport okarakterisao kao „dosta jasan”, ističući da Brisel i Beograd „imaju zajednički cilj, a to je da se izbegne krizna situacija u BiH”.

Nemaju samo Banjaluka i Brisel razloga da, svako s različitim motivima, budu zadovoljni odlukom državnog vrha Srbije. Ponajveću korist, prema mišljenjima analitičara, izvući će upravo Beograd, jer se na ovaj način ogradio od eventualnih političkih posledica ako 25. septembra građani RS izađu na birališta.

Među tim konsekvencama, kako navodi Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, svakako je i mogućnost da predstojeće izjašnjavanje bude samo uvod u referendum o otcepljenju RS 2018. godine.

„Svojom odlukom Beograd ostavlja sebi vreme da se ne meša u taj problem koji muči i međunarodnu zajednicu. Takođe, Srbija na ovaj način adresira odgovornost na pravo mesto – na političare koji su doneli odluku o referendumu. Ne mislim tu samo na Dodika, već i na druge političare iz RS. U tom smislu, moguće su dve posledice za koje se oni ne mogu posle žaliti Srbiji, a to je da referendum donese prednost nekome na lokalnim izborima i, kao drugo, moguće širenje tenzija na relaciji Banjaluka–Sarajevo. A Beograd se iz toga izvlači i ne meša se, što su pokazale i političke poruke posle susreta Vučića s Draganom Čovićem”, smatra Janjić.

Slično misli i Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, koji ipak primećuje i jedan „feler” u stanovištu državnog vrha.

„Brisel je, naime, svestan da su i personalni odnosi između premijera Srbije i predsednika RS na veoma visokom nivou i da Aleksandar Vučić ima veliki uticaj na Milorada Dodika. Stoga je Brisel očekivao da Vučić ponovo iskoristiti svoj autoritet i odvrati Dodika od njegove namere. To se nije desilo, a do sastanka predstavnika Srbije i RS došlo je kad su tehničke pripreme za referendum uveliko počele”, navodi Popov.

Beograd, prema mišljenju Dušana Janjića, nije trebalo ni da dođe u situaciju da bude uvučen u pitanje referenduma koje je izazvalo nervozu i u Srbiji.

„Stoga je odgovor Beograda, koji ja pre svega pripisujem Vučiću, iznuđen ali jako dobar i voleo bih da bude deo neke nove strategije Srbije u vezi s BiH. Jer, ni s referendumom neće prestati unutrašnje tenzije i odmeravanje velikih sila po liniji BiH”, navodi Janjić.

Tih odmeravanja biće i pre 25. septembra, smatra Brus Hičner, profesor američkog univerziteta Taft, koji je za „Slobodnu Evropu” izrazio očekivanje da će se s približavanjem tog datuma pojačati pritisci na RS da otkaže referendum. Jedan od načina za to, rekao je on, jeste i reakcija međunarodnog predstavnika koji je predviđen Dejtonskim sporazumom.

Aleksandar Popov smatra da je u ovom trenutku izvesnije da će do izjašnjavanja doći nego da će visoki predstavnik, EU ili neko treći odgovoriti Dodika, koji takođe ne sme da odustane od referenduma, jer bi „mnogo izgubio kod svog biračkog tela”.

„Ovim izjašnjavanjem on je čak i opoziciji dao gol s penala, jer je i ona morala da se saglasi s referendumom kako ne bi ispalo da se protivi identitetskom pitanju RS”, kaže Popov.

Ako do referenduma dođe, dodaje, eventualne posledice po Beograd i Banjaluku neće biti dramatične: „Dodik je kalkulisao s okupiranošću Brisela bregzitom, migrantskom krizom i drugim problemima, pa upravo iz tih razloga ni moguće posledice neće biti takve kakve bi bile da je referendum održan pre samo godinu dana. Njegovo održavanje sada možda će se odraziti na finalnu ocenu o napretku Srbije ka EU, ali ne dramatično. Što se tiče BiH, tamo će doći do talasanja, videćemo još kojih razmera, ali mislim da referendum odgovara Draganu Čoviću, lideru bosanskih Hrvata, koji je potpuno saglasan s Dodikom da se formira treći entitet i da BiH bude labava konfederacija, kad već 21 godinu nije funkcionalna država.”

To što „BiH kao jedinstvena država ne deluje funkcionalno, uprkos pokušajima EU i drugih da poprave taj strukturalni problem”, za Dušana Janjića predstavlja dokaz da ni eventualno otkazivanje referenduma po šesti put ništa ne rešava, jer će se pojaviti i sedmi.

„Ni tim ustupcima Dodika međunarodnoj zajednici i SAD nije rešen osnovni problem nepoverenja među političkim akterima u BiH. Ali, budući da ni promena granica ni Dodikovo otcepljenje ne mogu da prođu, Beograd mora da pripremi odgovore na ponude koje će stići jednog dana. Jedna od njih može da glasi – uđite svi u NATO pa ćemo menjati granice”, zaključuje Janjić.