Akademik koji ne ćuti

Dejan Despić, poznati kompozitor, dirigent, pedagog i teoretičar, redovni član SANU i sekretar Odeljenja likovne i muzičke umetnosti, nedavno je žestoko uzbudio duhove i izazvao brojna i oprečna reagovanja i polemike. U otvorenom pismu gradonačelniku Siniši Malom, objavljenom u „Politici”, odrekao se nagrade Grada Beograda za muzičko-scensko stvaralaštvo za 2015. i vratio ga, „zajedno s njegovom novčanom podlogom”.

Povod za njegov revolt su izrazi zahvalnosti „u kešu” našim učesnicima na Olimpijadi u Riju i još ponešto što iritira. Akademik smatra da su se naši olimpijci pokazali zaista impresivno, na veliki ponos i radost nacije, da su usledili opravdani i očekivani razni izrazi zahvalnosti, pa i oni u čvrstoj valuti. „Ne želeći ni najmanje da potcenim dostignuća sportista i ogroman trud koji su morali da ulože da bi do njih stigli, ipak ostajem zapanjen bezobraznom razlikom između ta dva sveta i njihovih života! Kakva je savest onih koji tako olako šakom i kapom dele ( i čije?) pare, u sumama od kojih boli glava ne samo one koji jedva sastavljaju kraj s krajem?”, napisao je uz ostalo gradonačelniku ovaj akademik.

Dejan Despić je rođen u Beogradu 1930. godine gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i muzičku školu, a zatim studirao na Muzičkoj akademiji, kompoziciju kod čuvenog Marka Tajčevića i dirigovanje kod Mihaila Vukdragovića. Diplomirao je na oba odseka 1955. Predavao je u Muzičkoj školi „Mokranjac” i na beogradskoj Muzičkoj akademiji. Bio je za mnoge omiljeni profesor.

Svom profesoru Tajčeviću odao je počast tako što je napisao kompoziciju za gudački orkestar „Tajčevićijana”. Odbio je da ga Udruženje kompozitora predloži za nacionalnu penziju. Devedesetih, u vreme Miloševića, podržao je javno studentske proteste, govorio na Vidovdanskom saboru, s hiljadama demonstranata duvao u pištaljku i lupao u šerpu…

Kasnije nije krio da su izneverena očekivanja iz tog vremena. Zalagao se u javnosti da državna himna bude „Bože pravde”, bio je protiv uvođenja veronauke u škole. Iako je u održavanje negotinskih „Mokranjčevih dana” utkao veliki trud, rad i znanje, devedesetih je podneo ostavku na dužnost predsednika programske komisije festivala u znak solidarnosti s akademikom Ljubomirom Simovićem, kome su tadašnji lokalni moćnici otkazali gostoprimstvo u ovom gadu jer im se nije dopala njegova beseda na otvaranju.

Na adrese naših akademika često se upućuju kritike da se ne oglašavaju povodom mnogi loših stvari koje pritiskaju građane. Akademik Dejan Despić očigledno ne spada u one koji ćute.