Može li RIK dobiti veća ovlašćenja

Jeste konačni izveštaj posmatračke misije Oebsa na parlamentarnim izborima 24. aprila objavljen tek tri meseca posle njihovog završetka i nikako ne može da utiče na te izbore, ali bi izgleda mogao da se iskoristi za predstojeće predsedničke. Neke od preporuka, poput, na primer, bolje obuke članova biračkih odbora i obuhvatnije edukacije birača, mogli bi da se uvaže već za predsedničke izbore koji su na redu za oko pola godine, ali je jasno i da bi opozicija u ovom izveštaju mogla da nađe materijala kojim bi mogla da „gađa” vladajuću koaliciju i njenog kandidata.

Pokret Dosta je bilo je već saopštio da taj dokument „potvrđuje sve što je DJB govorio: da je Vučić, uz zloupotrebu državnih resursa, kontrolisane medije i naknadno RIK-ovo ’štimovanje’ ponavljanja izbora, manipulisao izbornom voljom građana i isfabrikovao izborni rezultat”. Vanparlamentarni Pokret za preokret Janka Veselinovića je direktniji i kaže da izveštaj Oebsa potvrđuje da su izbori bili neregularni, te da to što još nije objavljeno na sajtu Republičke izborne komisije govori o nameri da se sakrije „činjenica – da su izbori u Srbiji pokradeni te da je krajnje upitan legitimitet vlasti koja je formirana na osnovu takvih izbora”.

Naravno, u konačnom izveštaju Ograničene misije za posmatranje izbora Oebsa (ovakva misija posmatranje ne sprovodi na sistematski i sveobuhvatan način) ne pominje se ni „fabrikovanje” rezultata ni „krađa izbora”, ali se pominje „pristrasno izveštavanje u medijima”, „nejasno razgraničenje državnih i stranačkih aktivnosti”, da „vladajuće stranke vrše pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru, i mame birače inicijativama u vezi s raznim oblicima socijalne pomoći” i slično. Međutim, konstatuje se i da su „osnovna građanska prava bila poštovana”, da je izbornim listama „bilo omogućeno da sprovode kampanju na slobodan način”, da je RIK „funkcionisao na efikasan i transparentan način”...

Činjenica je da se izveštaj, objavljen 29. jula, pojavio u široj javnosti tek krajem avgusta i to pošto se opozicija oglasila, ali mnogi od pomenutih izbornih aktera nisu ga još pročitali. U Srpskoj naprednoj stranci nismo mogli da čujemo šta misle o ovom dokumentu. Dijana Vukomanović, predsednica Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije, međutim, pažljivo ga je pročitala i tvrdi da ga opozicija čita selektivno i to jer kreće u kampanju za predsedničke izbore. To je legitimno, ističe, ali nije politički korektno da to radi bilo koja politička partija.

„Napominjem da je taj izveštaj napisan diplomatskim, ali vrlo preciznim analitičkim rečnikom, i ako se u njemu pominju izvesne neregularnosti nekorektno je te primedbe tumačiti kao da su nedavni izbori bili ’pokradeni’. Uostalom, da su izbori bili neregularni, EU ne bi naknadno, posle izbora, otvorila pregovore sa Srbijom o poglavljima 23 i 24 koja upravo pokrivaju oblasti vladavine zakona, ljudskih prava i sloboda, kao i medija”, kaže ona, uverena da će se o primedbama i preporukama Oebsa nastaviti diskusija tamo gde joj je i mesto, u Skupštini Srbije, gde je već i počela u prošlom sazivu u okviru Akcionog tima za reformu političkog sistema.

Bojan Klačar iz Cesida ocenjuje da je izveštaj ozbiljan, profesionalan i objektivan, da je konstatovao sve krupne i sitnije probleme na izborima i dao određeni set preporuka. Na pitanje može li se ovaj izveštaj koristiti kao krunski dokaz da su izbori pokradeni, on odgovara odrečno.

„Izveštaj je krunski dokaz samo za katalog problema koji postoji u sprovođenju izbora u Srbiji i krunski dokaz za neke pravce kojima je te probleme moguće rešavati. Vrlo su jasno precizirane sve stvari koje su problematične iz ugla najvećih izbornih standarda i date su određene preporuke kako da se to reši. On nije krunski dokaz o krađi izbora, jer ne postoji dokaz, koji je Oebs ili bilo ko drugi naveo, da se zaista to i desilo”, kaže Klačar.

On navodi da dokument sadrži određeni broj stvari koje se ponavljaju iz izveštaja u izveštaj. To su problemi na koje manje-više ukazuju i domaći posmatrači (nedovoljno balansiran pristup medija prema izbornim učesnicima, nedovoljno transparentni tokovi novca u finansiranju kampanja, zloupotreba javnih funkcija za učešće u izbornoj kampanji, kratak rok za rešavanje prigovora, potreba edukacije biračkih odbora i njihov efikasniji rad...). Ono čega ima više u ovom izveštaju nego u ranijim jesu stvari koje su, kako ističe, generisane realnim problemima koji su postojali u izbornom procesu.

„To se pre svega odnosi na izborne sporove i na reakcije RIK-a u onim slučajevima koji su izazvali najveću pažnju opozicionih stranaka, tj. ono njihovo odlučivanje nakon završetka izbornog procesa. Oni nisu nijednog momenta u ovom izveštaju govorili da se tu radi o nezakonitom, ali su koristili termine ’diskreciona’ i ’široka’ ovlašćenja, a tiče se svih onih radnji koje su se desile nakon izbora. I oni tu daju jednu vrlo konkretnu preporuku: da RIK-u treba dati ovlašćenja da oni po službenoj dužnosti mogu da odlučuju gde izbore treba poništiti, ponoviti. Oni zapravo žele da taj nezgodan momenat u koji je RIK stavljen reše na taj način da mu se daju ovlašćenja da on to zaista može da radi – kako ne bi izazivalo reakcije tipa zašto to RIK radi, zašto radi ovako a ne onako...”, ukazuje Klačar.

Druga stvar koja se sada pominje više nego u ranijim izveštajima Oebsa je, dodaje on, problem zloupotrebe propisa o položaju stranaka nacionalnih manjina. To je problem koji je sada kulminirao i oni ga u svom izveštaju konstatuju i daju određene predloge rešenja.

Dijana Vukomanović kaže da primedbe i preporuke treba čitati u kontinuitetu, dakle, i iz izveštaja Oebsa o izborima iz 2014, 2012. godine i unazad. Bez obzira na to ko je i kada bio na vlasti ili u opoziciji. Tu se slaže s Klačarom, kao i u oceni da su partije ključni kontrolori poštovanja volje građana. Ona, doduše, ukazuje da su i partije i birači, „a ne međunarodni posmatrači ili institucije, ključni akteri koji mogu da obezbede i sačuvaju biračke listiće i izraženu volju građana”. Zato se u SPS-u potpuno slažu s preporukom koja se tiče izborne edukacije izborne administracije, političkih aktera i birača.

„Na taj način mogli bismo obezbediti bolji monitoring regularnosti na sam dan izbora, na preko osam hiljada biračkih mesta širom Srbije, kako ne bismo došli u situaciju, kao nakon ovih izbora, da moramo naknadno da kontrolišemo vreće s glasačkim listićima, što je sizifov posao. Fer izbori se obezbeđuju na dan izbora, posle je to mnogo teže”, naglašava Dijana Vukomanović.