Suočenje s našom neveselom zbiljom

Kad u 17 na­sta­va­ka list „Po­li­ti­ka” o ne­če­mu ob­ja­vi felj­ton, pr­va po­mi­sao je da je reč o na­uč­nom ot­kri­ću pla­ne­tar­nog zna­ča­ja. No, kad se pa­žlji­vo pro­či­ta ob­ja­vlje­ni felj­ton iz­ve­sne go­spo­đe Na­de­žde Vi­na­ver, on­da se či­ta­lac mo­ra su­o­či­ti s na­šom ne­ve­se­lom zbi­ljom. Knji­gu o ja­se­no­vač­kom lo­go­ru dr Ni­ko­le Ni­ko­li­ća autor­ka felj­to­na je uze­la sa­mo kao za­kač­ku da iz­ne­se lič­ne po­gle­de na si­ja­set dru­gih te­ma, iako či­ta­lac ovog felj­to­na ni­je mo­gao za­klju­či­ti šta je u knji­zi dr Ni­ko­le Ni­ko­li­ća pi­sa­no o ja­se­no­vač­kom lo­go­ru.
Po­je­di­nac svo­je sta­vo­ve mo­že te­me­lji­ti na po­gre­šnim pre­mi­sa­ma, ali sta­vo­vi iz­ne­ti u ta­ko obim­nom se­ri­ja­lu pre­sta­ju da bu­du ne­či­ji lič­ni sta­vo­vi već su ti­pič­no pla­si­ra­nje po­ru­ka u ci­lju spro­vo­đe­nja ne­ka­kve i ne­či­je po­li­ti­ke. Do­bro je što se po­me­nu­ti felj­ton po­ja­vio, bar iz raz­lo­ga su­o­če­nja s na­šom ne­ve­se­lom zbi­ljom. Nor­ma­lan čo­vek ni­šta do­bro ne mo­že da mi­sli o NDH i usta­škom po­kre­tu, ali to ne mo­že bi­ti raz­log za šo­vi­ni­stič­ku hi­ste­ri­ju pre­ma ce­lo­kup­nom hr­vat­skom na­ro­du. Ob­ja­vlje­ni felj­ton ne­do­volj­no upu­će­nog či­ta­o­ca mo­že od­ve­sti u šo­vi­ni­stič­ku strast. Ve­ro­vat­no se ra­ču­na­lo i na do­vo­ljan broj ne­u­pu­će­nih, a do­vo­ljan broj na­ci­o­nal­no ostra­šće­nih. Na­ža­lost, ni­je ma­li broj i jed­nih i dru­gih.
Ne­skri­ve­na ide­o­lo­ška ostra­šće­nost, po­seb­no ani­mo­zi­tet pre­ma ko­mu­ni­sti­ma u NOB-u, autor­ku su do­ve­li do iz­vo­đe­nja sta­vo­va na ne­tač­nim isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma. Pod­se­ti­ću na ne­ko­li­ko ne­spor­nih isto­rij­skih či­nje­ni­ca. 
Usta­nak pro­tiv na­ci­fa­ši­zma i do­ma­ćih kvi­slin­ških sna­ga ni­je bio ko­mu­ni­stič­ki usta­nak ne­go op­šte­na­rod­ni usta­nak svih na­ro­da i na­rod­no­sti či­ta­ve Ju­go­sla­vi­je. Do sre­di­ne 1943. go­di­ne čla­no­vi KPJ pred­sta­vlja­li su ma­nje od pet od­sto broj­nog sta­nja u par­ti­zan­skim je­di­ni­ca­ma NOP. Či­nje­ni­ca je i da su čla­no­vi KPJ, ko­ji su uče­stvo­va­li u or­ga­ni­zo­va­nju an­ti­fa­ši­stič­kog ustan­ka, bi­li iz re­do­va obra­zo­va­ni­jeg de­la ta­da­šnjeg sta­nov­ni­štva. Va­lja pod­se­ti­ti da su se pro­fe­so­ri i stu­den­ti Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta ma­sov­no uklju­či­li u bor­bu pro­tiv oku­pa­tor­skih i kvi­slin­ških sna­ga. S fa­kul­te­ta me­di­ci­ne i far­ma­ci­je njih 343 po­lo­ži­lo je ži­vot u re­do­vi­ma NOP-a, a ve­ći­na njih na­stra­da­la je od kvi­slin­škog oruž­ja. Spo­men-plo­ča s nji­ho­vim ime­ni­ma i da­nas sto­ji na ula­zu u Kli­nič­ki cen­tar Sr­bi­je iz Pa­ste­ro­ve uli­ce. Uko­li­ko i na to spo­men-obe­lež­je, kao na mno­ga dru­ga, ne na­sr­nu re­vi­zi­o­ni­sti isto­ri­je i ostra­šće­ni kle­ro­na­ci­o­na­li­sti.
Či­nje­ni­ca je i da je naj­ve­ću ce­nu bor­be pro­tiv na­ci­fa­ši­zma i do­ma­ćih kvi­slin­ga pla­tio srp­ski na­rod, kao što je i či­nje­ni­ca da se da­nas baš u tom na­ro­du vr­ši re­vi­zi­ja isto­rij­skih či­nje­ni­ca. Po pra­vi­lu, Jo­sip Broz Ti­to je me­ta na­pa­da srp­skih re­vi­zi­o­ni­sta. Autor­ka na­ve­de­nog felj­to­na to ra­di ne­skri­ve­no, slu­že­ći se ne­i­sti­na­ma u ne­koj svo­joj čud­noj fak­to­gra­fi­ji, uklju­ču­ju­ći i onu oko ru­še­nja Be­o­gra­da. Po­red Ti­ta, ona do­da­je i ime Ko­če Po­po­vi­ća kao de­žur­nog kriv­ca. Ne vi­dim dru­gi raz­log osim lič­ne ide­o­lo­ške op­te­re­će­no­sti. 
Što se ti­če ru­še­nja, od­bra­ne i oslo­ba­đa­nja Be­o­gra­da, ne mo­gu se za­o­bi­ći sle­de­će či­nje­ni­ce. Za Vr­hov­ni štab oslo­ba­đa­nje Be­o­gra­da bi­lo je stra­te­ško pi­ta­nje. Naj­ve­ću bri­gu pred­sta­vlja­lo je po­vla­če­nje ne­mač­ke gru­pe ar­mi­ja „E” iz Grč­ke stra­te­gij­skim prav­cem Sko­plje – Niš – Be­o­grad – Sla­von­ski Brod – Za­greb – Lju­blja­na. Zna­li su da će ne­mač­ka gu­bit­nič­ka voj­ska svoj bes is­ka­li­ti upra­vo na Be­o­gra­du. Zbog to­ga su pred­u­ze­te stra­te­ške rad­nje lo­mlje­nja ne­mač­ke voj­ne si­le pre nje­nog do­la­ska do Be­o­gra­da. 
U tom ci­lju iz­ve­de­no je ne­ko­li­ko na­pad­nih ope­ra­ci­ja (ja­bla­nič­ko-to­plič­ka, ni­ška, te an­dri­je­vič­ka i dur­mi­tor­ska u ci­lju ve­zi­va­nja za se­be ja­kih ne­mač­kih sna­ga). Uspe­šnost tih ope­ra­ci­ja znat­no je uma­nji­la moć ne­mač­kih sna­ga u oslo­ba­đa­ju­ćoj Be­o­grad­skoj ope­ra­ci­ji. Zbog ostra­šće­nih srp­skih kle­ro­na­ci­o­na­li­sta i re­vi­zi­o­ni­sta va­lja is­ta­ći či­nje­ni­cu da od svih bri­ga­da ko­je su uče­stvo­va­le u oslo­ba­đa­nju Be­o­gra­da, po­lo­vi­na ni­su bi­le iz Sr­bi­je ne­go sa ce­lo­kup­nog ju­go­slo­ven­skog pro­sto­ra. Va­lja is­ta­ći i da je Še­sta lič­ka di­vi­zi­ja u usi­lje­nom mar­šu iz is­toč­ne Bo­sne ka Be­o­gra­du ne­pre­kid­no tr­pe­la ve­li­ke gu­bit­ke od čet­nič­kih sna­ga. Še­stu lič­ku vo­dio je ne­pri­ko­sno­ve­ni cilj – sti­ći u Be­o­grad pre ne­mač­kih je­di­ni­ca, bez ob­zi­ra na boč­ne uda­re ja­kih čet­nič­kih sna­ga. Na sre­ću gra­đa­na Be­o­gra­da, sti­gla je. 
Ge­ne­ral avi­ja­ci­je – pi­lot u pen­zi­ji, član Av­no­jev­skog fo­ru­ma
(Na­sta­vi­će se)