Armija od 7.000 honorarnih lekara

„Ka­da dr­ža­va bu­de ste­kla ja­san uvid u ka­pa­ci­te­te, opre­mu, vr­stu pre­gle­da i broj za­po­sle­nih u pri­vat­nom sek­to­ru, bi­će otvo­ren di­ja­log na ko­ji na­čin pri­vat­ni­ci mo­gu bi­ti in­te­gri­sa­ti u po­sto­je­ći zdrav­stve­ni si­stem”, po­ru­čio je 26. sep­tem­bra 2014. go­di­ne mi­ni­star Zla­ti­bor Lon­čar, otva­ra­ju­ći skup­šti­nu Aso­ci­ja­ci­je pri­vat­nih zdrav­stve­nih usta­no­va i pri­vat­nih prak­si Sr­bi­je.

Iako su mno­gi ko­men­ta­ri­sa­li da je taj cilj „ne­mo­gu­ća mi­si­ja”, da­nas, dve go­di­ne ka­sni­je, ipak smo za ko­rak bli­ži da­nu ka­da će nam za pre­gled u pri­vat­noj or­di­na­ci­ji bi­ti po­treb­na sa­mo zdrav­stve­na knji­ži­ca.

De­ja­na Ran­ko­vić, di­rek­tor­ka po­me­nu­te aso­ci­ja­ci­je, ot­kri­va za „Po­li­ti­ku” da je uslov u ve­zi sa kom­ple­ti­ra­njem „kar­to­na” srp­skog pri­vat­nog zdrav­stva go­to­vo u pot­pu­no­sti is­pu­njen. Pri­zna­je da je  

to bio pri­lič­no slo­žen po­sao, s ob­zi­rom na raz­u­đe­nost evi­den­ci­ja pri­vat­nih zdrav­stve­nih usta­no­va i pri­vred­nih prak­si. Ne­ke od njih se re­gi­stru­ju u tr­go­vin­skim su­do­vi­ma, a dru­ge u Agen­ci­ji za pri­vred­ne re­gi­stre, pa je bi­lo te­ško utvr­di­ti i nji­hov broj, a sa­mim tim i ukup­ne mo­guć­no­sti. Po­dat­ke o pri­vat­ni­ci­ma ima­ju i Le­kar­ska ko­mo­ra, i in­spek­ci­je Mi­ni­star­stva zdra­vlja i APR, ali su svi oni me­đu­sob­no ne­u­sa­gla­še­ni.

– Ipak, us­pe­li smo da in­te­gri­še­mo sve po­dat­ke i da­nas ima­mo de­talj­nu ma­pu pri­vat­nih zdrav­stve­nih usta­no­va u Sr­bi­ji. Ovaj sek­tor ob­u­hva­ta 2.000 apo­te­ka, 2.500 sto­ma­to­lo­ških am­bu­lan­ti, 200 la­bo­ra­to­ri­ja i 1.020 le­kar­skih or­di­na­ci­ja. Tu je i 270 ve­ćih zdrav­stve­nih si­ste­ma 155 po­li­kli­ni­ka, 18 do­mo­va zdra­vlja, 12 op­štih i 76 spe­ci­jal­nih bol­ni­ca, pet za­vo­da za ra­di­o­lo­šku di­jag­no­sti­ku – po­li­kli­ni­ka, op­štih i spe­ci­jal­nih bol­ni­ca, za­vo­da i do­mo­va zdra­vlja – ka­že De­ja­na Ran­ko­vić, di­rek­tor­ka aso­ci­ja­ci­je ko­ja oku­plja 400 čla­ni­ca, ko­je po­kri­va­ju 80 od­sto svih zdrav­stve­nih uslu­ga u pri­vat­nom sek­to­ru. U aso­ci­ja­ci­ji su i ve­li­ki zdrav­stve­ni si­ste­mi po­put „Me­di­gru­pa”, „Bel­me­di­ka”, do­ma zdra­vlja „Vi­zin” , ali i mno­štvo ma­lih or­di­na­ci­ja.

U Be­o­gra­du se na­la­zi čak 40 od­sto svih re­gi­stro­va­nih pri­vat­nih zdrav­stve­nih usta­no­va. Naj­če­šće za­stu­plje­ne spe­ci­jal­no­sti su gi­ne­ko­lo­gi­ja, in­ter­na me­di­ci­na i pe­di­ja­tri­ja.

Pre­ma naj­sve­ži­jim po­da­ci­ma Le­kar­ske ko­mo­re Sr­bi­je, pri­vat­ni zdrav­stve­ni sek­tor za­po­šlja­va 4.223 le­ka­ra (ko­ji ra­de sa­mo i je­di­no u pri­vat­nom sek­to­ru), a pre­ma po­da­ci­ma aso­ci­ja­ci­je, kod pri­vat­ni­ka je an­ga­žo­va­no oko 7.000 le­ka­ra na do­pun­skom ra­du, u svoj­stvu kon­sul­ta­na­ta.

– Aso­ci­ja­ci­ja je pr­va oku­pi­la le­ka­re, far­ma­ce­u­te, sto­ma­to­lo­ge i bi­o­he­mi­ča­re da za­jed­no re­ša­va­ju pi­ta­nja ko­ja se ti­ču pri­vat­ne prak­se –do­da­je na­ša sa­go­vor­ni­ca, ina­če, ma­gi­star far­ma­ci­je po spe­ci­jal­no­sti.

Aso­ci­ja­ci­ja je „lič­nu kar­tu” ko­nač­no upot­pu­ni­la i „teh­nič­kim ka­pa­ci­te­ti­ma”: pre­bro­ja­na je opre­ma ko­jom ras­po­la­že pri­vat­ni zdrav­stve­ni sek­tor. Na pri­mer, od ukup­no 51 mag­net­ne re­zo­nan­ce, 23 su u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, a 28 u pri­vat­nim.

– Pri­vat­ni sek­tor u Sr­bi­ji je flek­si­bi­lan, isto kao i u Evro­pi, pa po pri­ro­di stva­ri mo­že br­zo i efi­ka­sno, bez slo­že­nih pro­ce­du­ra, da na­ba­vi opre­mu i pro­ši­ri ka­pa­ci­te­te, ko­ji po po­tre­bi mo­gu da se ak­ti­vi­ra­ju – do­da­je Ran­ko­vi­će­va.

Sve če­šći fe­no­men ot­ka­za u dr­žav­nom zdrav­stvu da bi se ra­di­lo kod pri­vat­ni­ka „za­vi­ja u oblan­du” i ka­že ka­ko „na­še pri­vat­no zdrav­stvo u sve ve­ćoj me­ri oku­plja ugled­na ime­na i pri­zna­te struč­nja­ke, ko­ji se iz ra­znih raz­lo­ga opre­de­lju­ju da svo­je ka­ri­je­re na­sta­ve u ovom sek­to­ru”.

U aso­ci­ja­ci­ji se na­da­ju se da će ne­ke od ne­u­sa­gla­še­no­sti, ko­je re­me­te sa­da­šnju rav­no­prav­nost iz­me­đu le­ka­ra u pri­vat­nom i dr­žav­nom, bi­ti ot­klo­nje­ne no­vim iz­me­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o zdrav­stve­noj za­šti­ti. Pa­ci­jen­ti­ma sme­ta što po­sle pre­gle­da ili le­če­nja u pri­vat­noj bol­ni­ci, do­zna­ke za bo­lo­va­nje za se­be ili de­te, ipak, i da­lje je­di­no mo­že da na­pi­še iza­bra­ni le­kar u dr­žav­nom do­mu zdra­vlja.

Na­pro­sto, ta­ko je po za­ko­nu. De­ja­na Ran­ko­vić me­đu­tim, tvr­di da već ima za­o­kre­ta u ova­kvom tre­ti­ra­nju pri­vat­nog sek­to­ra i na­vo­di pri­me­re sa­rad­nje kroz ope­ra­ci­je ka­ta­rak­te u pri­vat­nim of­tal­mo­lo­škim kli­ni­ka­ma i van­te­le­snu oplod­nju u gi­ne­ko­lo­škim kli­ni­ka­ma, ko­je pla­ća RF­ZO. Zbog žal­bi pa­ci­je­na­ta da ne­ki dr­žav­ni le­ka­ri ne pri­hva­ta­ju iz­ve­štaj ko­le­ga iz pri­vat­nog sek­to­ra, na­ša sa­go­vor­ni­ca pod­se­ća da su mi­šlje­nje i me­di­cin­ski na­laz, na ko­jem se na­la­zi pe­čat li­cen­ci­ra­nog zdrav­stve­nog rad­ni­ka, ma gde god on ra­dio – ap­so­lut­no va­lid­ni.

Ona do­da­je da se ovo od­bi­ja­nje iz­ve­šta­ja le­ka­ra iz pri­vat­ne prak­se „ra­ni­je de­ša­va­lo u mno­go ve­ćoj me­ri, a da za­hva­lju­ju­ći pr­ven­stve­no Mi­ni­star­stvu zdra­vlja da­nas sko­ro i da ne­ma­mo ta­kve slu­ča­je­ve”.