"Fijat" sedište seli u Holandiju, da li ostaje u Srbiji

Kragujevac – Trpi svaki posao u kome politika preteže nad ekonomijom, pa tako trpi i naša fabrika automobila, nekadašnja „Zastava“, koja je 2008, u jeku takmičenja Borisa Tadića i Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, bila predmet dogovora naše države i „Fijata“. Zahvaljujući najavljenom dolasku italijanskog giganta u našu zemlju, Tadić je u drugom krugu izbora nadmašio opozicionog kandidata Nikolića za oko 200.000 glasova, iako je aktuelni predsednik u prvom krugu vodio upravo sa tom, ne baš malom, razlikom.

Ta politička kombinatorika, kojoj je kumovala Evropska unija, dovela je, s jeseni 2008, do potpisivanja ugovora između Vlade Srbije i „Fijata“ o formiranju zajedničkog privrednog društva „Fijat automobili Srbija“. Osam godina kasnije, kao da ni „Fijat“, ni naša država ne znaju šta bi sa fabrikom u Kragujevcu, koja posrće iz dana u dan, gubeći jedno za drugim tržište kome nema šta novo da ponudi, osim već ostarelog modela „500-L“, iz milošte i nade nazvanog „veliki fića“.

Kako stvari stoje, suvlasnici ove kompanije, koja je u međuvremenu, posle ozbiljnog upliva „Fijata“ na američko tržište, promenila ime u „Fijat-Krajsler automobili Srbija“, jedva čekaju 31. decembra 2018, kada ističe ugovor koji su slavodobitnički potpisali, forsirajući medijske napise o „poslu veka“ koji će, u privrednom smislu, potpuno preporoditi našu zemlju.

Zajednička kompanija naše države i „Fijata“ i danas je najveći pojedinačni izvoznik, ali sa ozbiljnom tendencijom pada plasmana automobila na strana tržišta, koja se meri godišnjim umanjenjem prihoda za oko 200 miliona evra. Od 1,53 milijarde evra 2013, preko 1,36 milijardi 2014, do 1,18 milijardi 2015. Pad plasmana i gubitak tržišta ove godine se osetio kroz smanjenje proizvodnje, zbog čega je u kragujevačkoj fabrici ugašena jedna smena, a sa posla otpušteno oko 700 radnika. Još toliko ugovora je raskinuto sa zaposlenima koji su bili angažovani kod „Fijatovih“ kooperanata u Kragujevcu.

Naš narod bi rekao – „što se grbo rodi, vreme ne ispravi“, a ekonomisti da „u poslu nema besplatnog ručka“. Ono što 2008. nismo hteli, ili mogli, da platimo, sada je stiglo na naplatu. Pitanje je samo kakav će nam i koliki račun biti isporučen.

Prema podacima koji se plasiraju u medijima, u dolazak „Fijata“ u Srbiju uloženo je oko 1,3 milijarde evra. U tu sumu se zbrajaju i osnivački ulozi suvlasnika, i pozamašna rekonstrukcija starih „Zastavinih“ pogona“, i kupovina robota i ostale moderne opreme, ali se još uvek ne zna ko je koliko uložio, koliko je dala naša država, a koliko „Fijat“. Sve važne klauzule ugovora su zatamnjene i nedostupne javnosti, pa ostaje samo da se nadamo da je svako dao onoliko koliko ima kapitala u zajedničkoj kompaniji: naša država 33 odsto, a Italijani većinskih 67 odsto.

U tom odnosu je trebalo da se deli i dobit, ali nju je teško izračunati, bar kada je reč o našoj državi koja je, godišnje, na konto zajedničke firme uplaćivala oko 51 milion evra. Tim novcem plaćani su zdravstveni i socijalni doprinosi, a deo je išao i na subvencije za novootvorena radna mesta – 10.000 evra po zaposlenom.

Serđo Markione, glavni strateg „Fijata“, odavno je saopštio da od proizvodnje automobila srednje „B“ klase nema vajde, te da se grupacija „Fijat-Krajsler“ okreće proizvodnji većih četvorotočkaša, namenjenih, pre svega, bogatom američkom tržištu. U toj novoj filozofiji, po svemu sudeći, neće biti mesta za kragujevačku fabriku automobila. Možda ni za neke druge „Fijatove“ pogone u Italiji i Evropi. Tržište je nemilosrdno, konkurencija sve surovija, a mi smo se uzdali u političke dogovore sa EU.

Prema ugovoru iz 2008, koji je svega nekoliko dana bio dostupan na sajtu Vlade Srbije, moglo se videti da je komercijalni odnos naše države i „Fijata“ ograničen na 10 godina. Nakon isteka tog roka, potpisnicima ugovora su odrešene ruke, svako može da proda svoj deo u zajedničkoj kompaniji, s tim da suvlasnik ima pravo preče kupovine. Na taj način će 31. decembra 2018. biti završena jedna politička zavrzlama, a našoj državi verovatno neće ostati ništa drugo nego da otkupi „Fijatov“ deo i fabriku automobila u Kragujevcu ponudi nekom drugom kupcu, možda iz Kine, ili Nemačke.