Bolji dani za pošumljavanje

Šumski fond Srbije ove godine biće uvećan za 6,5 miliona novih sadnica koje je obezbedilo preduzeće „Srbijašume”. U akciji proletnjeg i jesenjeg pošumljavanja, četiri miliona komada četinara, topole, hrasta, bagrema, javora, jasena i divlje trešnje, biće zasađeno u državnim, a 2,5 miliona u privatnim šumama.

„Sezona sadnje na površinama koje nisu pod snegom već je počela. Zbog klimatskih promena taj period je poslednjih godina skraćen i traje od dve do tri nedelje tokom proleća i isto toliko u jesen”, kaže dr Predrag Aleksić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP „Srbijašume”.

Da bi Srbija, kao što planovi predviđaju, 2050. godine imala 41 odsto teritorije pod šumama, umesto sadašnjih 29,1 odsto, neophodno je pošumiti još milion hektara. Najveći problem u ostvarivanju ovako ambicioznog plana jeste što se 90 odsto površina koje treba pošumiti nalazi u privatnom vlasništvu. Ostatak, uglavnom najlošijeg kamenog terena sa plitkom zemljom, vlasništvo je države i za sadnju su zadužene „Srbijašume”.

„Povećanje površina pod šumama ima nemerljiv značaj za životnu sredinu, jer se poboljšavaju opšti klimatski uslovi i zato država treba određenim poreskim olakšicama da stimuliše građane da pošumljavaju svoje zapuštene parcele”, ističe Aleksić i dodaje da za „Srbijašume” teškoću predstavlja nedostatak specijalizovanih preduzeća za sadnju biljaka, tako da se na pošumljavanju angažuju i inženjeri iz ovog preduzeća.

Bolji dani za pošumljavanje najavljuju se radom novootvorenog Centra za šumsko seme u Požegi. Kako kaže direktor Aleksić, zahvaljujući milion evra dobijenih iz NIP-a prošle godine, kupljena je švedska oprema za ovaj centar, najsavremeniji u jugoistočnoj Evropi. Semenski centar će „Srbijašumama” obezbediti savremenu rasadničku proizvodnju što će obezbediti veći uspeh klijavosti zasađenih biljaka.

„Nabavka ove opreme je prekretnica za nas. Uskoro stiže i linija koja će proizvoditi sadnice u saksijama za teške terene. Humus će omogućiti biljki kada se zasadi da izdrži dok koren ne ojača i ne veže se za teren”, objašnjava direktor ovog javnog preduzeća.

Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, kada je požarima bilo zahvaćeno 16.000 hektara šuma, ovo javno preduzeće je blagovremeno krenulo sa pripremama kako bi spremni dočekali vrućine. U mnogim šumama kojima potencijalno preti opasnost od požara već su uvedena dvadesetčetvoročasovna dežurstva. Prizemni požar je prošlog leta zahvatio 10.442, a visoki oko 1.500 hektara površina o kojima brinu „Srbijašume”. Direktna šteta, znači drvo koje je izgorelo, iznosi 194 miliona dinara, a indirektna ekološka šteta procenjuje se na milijardu i 246 miliona dinara.

„Za sanaciju terena zahvaćenog požarom potrebno je 440 miliona dinara. Vatra je potpuno uništila šumski fond na 2.616 hektara i tu nema spasa. Ostale šume zahvaćene požarom ćemo pratiti tokom jednog vegetacionog ciklusa da vidimo da li će preživeti”, priča Aleksić i podseća da ih je država, i pored obećanja, zaboravila da pomogne u otklanjanju posledica prošlogodišnjih katastrofalnih požara.

Uprkos nedostatku novca, „Srbijašume” planiraju da uklone sav drvni materijal u šumama koje su izgorele, jer takve površine pogoduju razvoju štetnih insekata i biljnih bolesti koje mogu da ugroze zdrave šume.

„Potrebna su nam dodatna sredstva, jer je u mnogim područjima koja treba da se saniraju neophodno napraviti nove šumske puteve. Ali, uprkos svemu, očekujemo da ćemo u toku ove godine na površinama koje su gorele zasaditi novih 800 hektara”, objašnjava Aleksić.

Da bi se eventualni budući požari ugasili u početnoj fazi „Srbijašumama” su neophodna laka specijalizovana vozila sa pogonom na sva četiri točka, koja nose hiljadu litara tečnosti i sa dve pumpe sa mlaznicama kojima mogu da se gase prizemni ali i požari u krošnjama do visina od 30 metara.

„Konkurisali smo za sredstva iz NIP-a zajedno sa vatrogascima, ali projekat nabavke 17 ovakvih vozila, za svako šumsko područje po jedno, nije prošao. Kažu da moramo da sačekamo neku drugu deobu državnih para”, ističe dr Predrag Aleksić.