Kancelarkin debakl, ali ne i kraj

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Iako su predizborne ankete već na to ukazivale, mediji i političari kao da su se iznenadili time što su na pokrajinskim izborima u nemačkoj pokrajini Meklenburg – Zapadna Pomeranija demohrišćani (CDU) kancelarke Angele Merkel po broju glasova na trećem mestu, iza socijaldemokrata (SPD) i antiimigracione Alternative za Nemačku (AfD). Mnogi analitičari brzopleto zaključuju da se ovi izbori smatraju ključnim pokazateljem raspoloženja nemačkih birača pred parlamentarne izbore sledeće godine, ali zapravo svi pokazatelji o ovoj pokrajini to dovode u pitanje. Međutim, sasvim sigurno ovi rezultati su upozorenje vladajućim strankama, a naročito kancelarki da je broj onih koji žele da izađu na birališta i glasaju iz protesta prema etabliranim strankama sve veći.

U ovoj pokrajini na severoistoku Nemačke, prema objavljenim rezultatima, SPD je osvojio je 30,6 odsto glasova, AfD 20,8, CDU 19 odsto, Levica 13,2, dok su ispod cenzusa od pet odsto i samim tim van pokrajinskog parlamenta ostali Zeleni sa 4,8 glasova, a nacionaldemokrate i liberaldemokrate sa po tri odsto glasova. I dok je za AfD ovo trijumf jer je ušao u deveti od ukupno 16 pokrajinskih parlamenata u Nemačkoj, za CDU je ovo najgori rezultat u ovoj pokrajini, naročito bolan jer se tu nalazi i izborna jedinica Štralzund – Severna Pomeranija – Rigen u kojoj je Merkelova izabrana za člana Bundestaga. Doduše, u dobrom delu ove izborne jedinice CDU je osvojila najviše glasova, ali to ne menja činjenicu da je veliki broj medija rezultate opisalo kao „kancelarkin debakl”.

Ni njoj nije bilo svejedno, pa je juče prekršila svoje pravila da iz inostranstva ne govori na domaće teme, rekavši novinarima na samitu samitu G-20 u Kini da je razočarana rezultatima pokrajinskih izbora, priznajući svoju odgovornost za to.

„Naravno da to ima veze da politikom prema izbeglicama”, rekla je ona novinarima, dodajući da sada svi moraju da razmisle kako da povrate poverenje. „Ja, takođe”, naglasila je.

Nije, međutim, rekla da je njena politika bila pogrešna, već je istakla da smatra da su donete odluke bile „ispravne, ali da ima još mnogo toga da se uradi”.

I dok je liderka desničarsko-populističke AfD Frauke Petri istakla da je „ovo šamar u lice Merkelovoj, ne samo u Berlinu već i ovde u njenoj rodnoj državi”, nisu je štedeli ni njeni koalicioni partneri u vladi na saveznom nivou. Vicekancelar i šef SPD-a je optužio njene demohrišćane da su presporo reagovali na migrantsku krizu, te da je uspeh AfD-a rezultat toga.

„Merkelova je verovala da ćemo prebroditi krizu. To moramo učiniti, ali smo potrošili previše vremena na nepotrebne rasprave”, rekao je on, a kritikama su se pridružili i funkcioneri bavarskih demohrišćana (CSU), koji su sestrinska stranka CDU.

Bavarski ministar finansija Markus Zeder je za „šokantne rezultate” optužio kancelarku i njenu politiku otvorenih vrata za izbeglice, dodajući da bi ovo, što se tiče izbegličke politike, trebalo da bude „zvono za buđenje”. Zeder je u izjavi za dnevni list „Nirnberger nahrihten” rekao da bi Merkelova morala da prihvati tvrđi stav prema migrantima.

„Nije više moguće ignorisati šta ljudi misle o ovom problemu. Berlin mora da promeni taktiku”, rekao je Zeder.

Iako je Merkelova u protekloj godini dana poprilično promenila svoju izbegličku politiku, pa sada u Nemačku stiže tek oko 5.000 izbeglica mesečno, očigledno njeni koalicioni partneri nastoje da se distanciraju delom od Merkelove kako bi dokazali da imaju svoju politiku i time zadržali birače.

Generalni sekretar CDU Peter Tauber priznaje da je rezultat „gorak”, ali da neće imati uticaja da šanse da se Merkelova kandiduje za četvrti kancelarki mandat. Nasuprot tome, pokrajinski lider AfD Lajf-Erik Holm smatra da je „možda ovo početak kraja vladavine Angele Merkel”, premda, kada se detaljnije sagledaju rezultati izbora i to kakva je pokrajina Meklenburg –Zapadna Pomeranija, zaključak ide u nešto drugačijem smeru.

Ova pokrajina se prostire na 23.000 kvadratna kilometra i za nijansu je veća od pokrajine Hese, u kojoj živi šest miliona ljudi i u kojoj se nalazi nemačka finansijska prestonica Frankfurt. U Meklenburg – Zapadnoj Pomeraniji živi pak četiri puta manje stanovnika – oko 1,6 miliona stanovnika – što je tek dva odsto nemačkog stanovništva. Ova pokrajina je zaslužna samo za 1,3 odsto bruto društvenog proizvoda Nemačke, u njoj je stopa nezaposlenosti nešto više od devet odsto, dok je na nivou cele Nemačke 6,1 odsto, pri čemu u njoj živi tek četiri odsto stanovništva stranog porekla, dok je taj procenat u Nemačkoj 11. Iako ova pokrajina ima prelepu prirodu, pre svega šume, reke i baltičku obalu, u njoj jedva da žive mladi ljudi, jer zbog manjka poslova odlaze u druge pokrajine, zbog čega Meklenburg – Zapadna Pomeranije ne predstavlja Nemačku u malom.

AfD je uspela da pred izbore izbegličku politiku nametne kao dominantnu temu, iako će se u ovoj pokrajini izbeglice teško sresti. Na tome je osvojila naklonost oko 162.000 ljudi, pri čemu je profitirala od veće izlaznosti (na prošlim izborima je bila 51,5 odsto a sada oko 60), pa je za njih glasalo 61.000 glasača koji nisu glasali na prethodnim pokrajinskim izborima. Osim toga, prema analizama, AfD je preuzela oko 23.000 glasača malih partija i pokreta koji na prethodnim izborima nisu ušli u pokrajinski parlament, ali je dobar deo i preuzela od ostalih stranaka – od CDU 23.000, od NPD 19.000, od Levice 18.000 a od SPD 16.000.

Kada se uzmu u obzir svi faktori, AfD je petinu glasova izašlih birača osvojila zahvaljujući tome što je dobar deo birača hteo da glasa iz protesta i kazni etablirane stranke. Ali daleko od toga da može da osvoji vlast ni u Meklenburg – Zapadnoj Pomeraniji, ni u Nemačkoj u kojoj biračko pravo ima oko 62 miliona birača. Ipak, uspeh AfD je, kako ocenjuje i komentator „Špigla”, pobeda „protestnih” birača, a samim tim i upozorenje etabliranim strankama da su zaboravile na dobar deo birača, koji uglavnom ne izlazi na izbore.