Na Bemusu će se čuti i gusle

Četrdeset osmi Bemus svečano otvara Simfonijski orkestar RTS-a 19. oktobra u Kolarčevoj zadužbini, Bramsovim Koncertom za violinu i orkestar, sa solistom Draganom Sredojevićem i dirigentom Bojanom Suđićem. Svetislav Božić, kompozitor, akademik i umetnički direktor ovog festivala klasične muzike, kaže za naš list da će ponuda biti kvalitetna, jedra, nesporna, a pri tom ne i ziheraška, po bilo kom osnovu.

– Ne remeteći ritam uvek novog i u životu, kao i u umetnosti, nikada zatvorenog procesa traganja i kretanja, opredelili smo se za one kompozitore i dela koji, upravo osvojivši izvesne zone minulog, spretno i spremno, estetski i etički odgovorno stoje pred izazovima novopridolazećih upitanosti i mogućih odgovora na njih – kaže Svetislav Božić. „Mocart, Betoven, Šopen, Brams, List, Rahmanjinov, Debisi, Ravel, Prokofjev, Šostakovič, Stravinski, Stevan i Vasilije Mokranjac, Stevan Hristić, Rajičić, Despić, Jevtić, mladi Marko Kovač, „zaduženi” su da po ko zna koji put svedoče nešto potresno i divno, nešto što po svojoj dubini i odgovornosti hrli ka onom stanju koje zovemo istinom ili njenom bliskom duhovnom srodnicom”, dodaje Božić.

Čast da zatvori festival u Kolarčevoj zadužbini pripala je orkestru Muzičke škole za talente iz Ćuprije, sa umetničkim rukovodiocem i solistom Romanom Simovićem i solistom Milenom Simović (viola). Oni će izvesti „Rumunske igre” Bartoka, Koncertantnu simfoniju Mocarta i Sedmu Betovenovu simfoniju.

– Na Bemusu ćemo otkriti i kako zvuče gusle u složenom megaorkestarskom tkivu, u uvertiri „1804” kompozitora Ivana Jevtića, dok će opera „Suton” Stevana Hristića prozvučati na Bemusu kao rezultat saradnje sa kućom „Madlenijanum”. U saradnji sa Francuskim kulturnim centrom imaćemo dve video-projekcije opera Mocarta („Tako čine sve”) i Debisija („Peleas i Melisanda”). Slušaćemo i kamerni ansambl iz Minhena (deo Minhenske filharmonije), kao i muški hor Manastira Optine iz Rusije i Beogradski kamerni hor – navodi Božić.

Pored pijanista Berezovskog i Maslejeva, laureata prestižnog pijanističkog takmičenja „Čajkovski” u Moskvi, čućemo i naše pijaniste Ratimira Martinovića, Natašu Veljković, Nebojšu Maksimovića.

– Potom vanserijskog violinistu Sretena Krstića, Dragana Sredojevića, Romana Simovića, violončelistu Dragana Đorđevića. Bemus će biti jedna ozbiljna i otmena, raspevana tonska razbrajalica koja je pokušala da izbalansira „naše, a svetsko”. To je i neka vrsta popularnog mota festivala – ističe selektor.

Kako dodaje, u nemogućnosti da se oslone na još jedan simfonijski orkestar, lišili su se nekih kvalitetnih domaćih i inostranih kompozitora i dela.

– Taj problem još jednog simfonijskog orkestra u znatnoj meri sužava pre svega ponudu orkestarske muzike. Preopterećen je uvek pouzdani i kvalitetni dvojac ansambala RTS kao i njihov umetnički direktor Bojan Suđić. Uspeli smo da sa Vojvođanskim simfoničarima i gostom dirigentom Emilom Tabakovim razudimo simfonijsko-orkestarsku ponudu. Nismo zaboravili ni prostor tradicije, narodnog stvaralaštva, koje će sa mladim snagama svedočiti da se onaj porođajni basen muzičke memorije nije isušio i da ga daroviti i posvećeni entuzijasti stalno zanavljaju. Smatramo da je taj linearni, a po mogućstvu i vertikalni nivo prožimanja narodnog i umetničkog, kako u stvaralaštvu tako i u interpretaciji, nužan i kontinuiran proces koji treba da živi i u okviru festivala kakav je Bemus – kaže akademik Svetislav Božić. Na kraju naglašava da su gradski Sekretarijat za kulturu, centar festivala Cebef, kao i članovi UO Bemusa dali značajan doprinos da se programska energija festivala očuva, koja će privući posvećenu i odanu beogradsku publiku, zbog koje Bemus i postoji.