Hrvatskom špijunu tri godine zatvora

Viši sud u Beogradu prihvatio je Sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen između Čede Čolovića (57), optuženog za špijunažu, i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pa je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora od tri godine. Ovo je verovatno jedna od najbrže donesenih presuda u sudskoj praksi, s obzirom na to da je od hapšenja Čolovića do sudske odluke prošlo samo pet dana.

Presudom Višeg suda, Čolović je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela špijunaža, za koje je zakonom zaprećena kazna od tri do 15 godina zatvora. Istom odlukom, okrivljenom je produžen pritvor u kojem se nalazi od nedelje, a koji može da traje do njegovog upućivanja u zatvor, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u presudi.

Iako su mediji pisali da je Čolović u nedelju tokom saslušanja predložio nadležnom tužilaštvu zaključenje Sporazuma o priznanju krivičnog dela u zamenu za trogodišnju kaznu zatvora, Viši sud je u današnjem saopštenju naveo da je tog dana došlo do njegovog zaključenja.

Prema nezvaničnim informacijama, Bezbednosno-informativna agencija (BIA), koja je u saradnji sa Višim tužilaštvom radila na otkrivanju hrvatskog špijuna, došla je do podataka sa kojim ljudima iz hrvatskih bezbednosnih struktura je radio Čolović. Prema istim informacijama, Čolović je informacije pribavljao od desetak državljana Srbije, koji su učestvovali u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i rizikovali podizanje optužnice.

Čolović, koji je, prema nezvaničnim informacijama, penzionisani major Vojske Republike Srpske Krajine (VRSK), priznao je tokom saslušanja kod tužioca dela koja su mu naredbom o sprovođenju istrage stavljena na teret. Prema nezvaničnim informacijama iz srpskih bezbednosnih struktura, Čolović bi u narednom periodu mogao da bude ispitan i o detaljima svog „rada”.

Dva dugogodišnja postupka za špijunažu

Kada je u pitanju krivično delo špijunaža presuda Čedi Čoloviću verovatno će ostati upamćena kao jedna od najbržih. Podsetimo, pred Višim sudom u Beogradu u toku su dva postupka protiv okrivljenih za krivično delo špijunaže i oba traju godinama. Reč je o slučajevima penzionisanog oficira i nekadašnjeg načelnika Generalštaba Momčila Perišića i petočlane grupe, koja je u medijima nazivana kao „grupa pauk”.

General-pukovnik Momčilo Perišić uhapšen je 14. marta 2002. godine u motelu „Šarić” na Ibarskoj magistrali u društvu službenika američke ambasade Džona Dejvida Nejbora. Tadašnje Vojno pravosuđe optužilo ga je za krivično delo špijunaže u korist SAD, a pored njega optužnica je podignuta i protiv potpukovnika Miodraga Sekulića i Vladana Vlajkovića.

Postupak protiv trojice okrivljenih, po ovoj optužnici, vodio je Vojni sud u Beogradu do njegovog ukidanja 1. januara 2005. godine, posle čega je predmet prešao u nadležnost Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.

Krivično vanraspravno veće Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu donelo je, međutim 9. novembra 2005. godine, odluku da prekine krivični postupak protiv nekadašnjeg načelnika Generalštaba do okončanja postupka koji se protiv njega vodi pred Međunarodnim tribunalom u Hagu. Istom odlukom obustavljen je postupak i protiv ostalih optuženih.

Pred Višim sudom je početkom februara ove godine održano pripremno ročište čime je ovaj postupak počeo iz početka.

Postupak protiv petočlane grupe traje čak deceniju i po.