​Vlade skupo plaćaju špijunski softver za smartfone

Izraelska grupa NSO jedna je od mnogih koje prodaju špijunske alate pomoću kojih mogu da se nadziru i snimaju sve aktivnosti na pametnom telefonu. Od 2010. godine, njihov sistem poznat kao „pegaz” koristio je veći broj državnih agencija da prate pametne telefone meta, ne ostavljajući nikakve tragove, otkriva „Njujork tajms”.

Ovaj softver može da čita tekstualne poruke, kontakte iz imenika, elektronsku poštu i lokaciju, da pristupa istoriji pregledača interneta i blokira neke sajtove. Takođe, može preko mikrofona da snima zvuke i pomoću kamere fotografije. Svi podaci se u realnom vremenu vraćaju onome ko vrši nadzor.

Cena instalacije je pola miliona dolara, a ostatak se plaća po broju praćenih uređaja: 650.000 zelenih novčanica za deset „ajfona” ili „androida”, dok su „blekberi” i „simbijan” operativni sistemi malo jeftiniji.

Firma je osnovana pre šest godina i nije mnogo prisutna u javnosti. Međutim, prošlog meseca su njeni proizvodi pronađeni u „ajfonu” jednog emiratskog aktiviste za ljudska prava. Druga meta je bio meksički novinar koji je pisao o korupciji u vladi.

„Njujork tajms” je došao do imejlova, ugovora i ponuda, koji otkrivaju kako funkcioniše ovaj tajni biznis digitalne špijunaže. Dokumenti su procureli od dve osobe koje su sarađivale sa NSO grupom, ali one nisu htele da im se otkriva identitet zbog straha od osvete.

Pomenuta kompanija agresivno reklamira usluge špijuniranja telefona vladama i vladinim službama širom sveta pod parolom „da svet bude bezbednije mesto”, jer je, kako tvrdi, ova vrsta špijuniranja neophodna da bi se uhvatili teroristi, otmičari i narko-dileri.

Postoji navodno strog proces provere kome se prodaje alat. Etički komitet može da stavi veto na prodaju određenim klijentima ako se proceni da ne nalaze na globalnim listama zemalja koje poštuju ljudska prava. Dosad, međutim, nisu nikog odbili?!

Kritičari naglašavaju da je ovaj špijunski softver, osim protiv kriminalaca, korišćen i za praćenje novinara i boraca za ljudska prava.

„Dalje nema kontrole. Čim prodaju sistem, vlade mogu da ih koriste kako žele. NSO može da kaže da pokušavaju da učine svet bezbednijim, ali ga zapravo čine sve nadziranijim mestom”, kaže za „Njujork tajms” Bil Marčak, viši predavač u Munkovoj školi za globalnu politiku pri Univerzitetu u Torontu.

Potražnja za ovom vrstom usluge je veća sada kada kompanije poput „Epla”, „Fejsbuka” i „Gugla” koriste jaču enkripciju da zaštite podatke u svom sistemu, zbog čega je vladinim agencijama sve teže da prate osumnjičene.

Industrija sajber-oružja, koju odslikava NSO, posluje u pravnoj sivoj zoni i često je samim kompanijama prepušteno da odluče koliko duboko će da ulaze u lični život žrtve i s kojim vladama će da posluju. Izrael strogo kontroliše izvoz digitalnog oružja, ali nijednom dosad nije zabranio prodaju tehnologije ove firme, piše američki list.

Reč je o privatnoj firmi koja je pre dve godine prodala kontrolni paket akcija jednoj kompaniji iz San Franciska. Otkriveni dokumenti ukazuju da je poslovala sa zemljama širom Evrope, ali i sa Meksikom, koji je za tri projekta platio više od 15 miliona dolara.

Predstavnik meksičke ambasade u Vašingtonu izričit je u tvrdnji za „Njujork tajms” da se ovaj sistem ne koristi protiv novinara i aktivista. Predstavnik kompanije je takođe insistirao da se alat koristi samo protiv kriminalaca i terorista i nije hteo da kaže da li će prekinuti prodaju Emiratima i Meksiku posle ovih otkrića.

Kako radi

Softver izraelske firme zaobilazi enkripciju tako što koristi rupe u samom operativnom sistemu ili namami žrtvu da nesvesno otvori dokument koji sadrži zloćudni program. Koristio je tri nedostatka u „Eplovom” softveru (u međuvremenu su otklonjeni kada su ga prošlog meseca otkrili stručnjaci za bezbednost). Telefon žrtve može da se inficira i preko javnog vaj-faja, ali i na staromodan način – da ga vešt agent lično ubaci.