Grčka u šoku, odlaže se isplata kredita

Od našeg dopisnika
Atina – Grčka je u šoku! Poverioci odbijaju da isplate obećanu tranšu kredita od 2,8 milijardi evra smatrajući da vlada Aleksisa Ciprasa ne ispunjava data obećanja. Grci, opet, umorni od priča da su bolji dani na pragu, sve manje veruju svom premijeru i vladi. Uoči Solunskog sajma, na kome u tradicionalnom govoru već iduće nedelje treba da izloži program za izlazak iz krize i obnovu privrede, sudeći po reakciji ovdašnje javnosti, malo ko veruje da bi Cipras mogao da ponudi nešto nove sem dodatnih mera štednje, novih poreza koji su ugušili Grke, kresanje penzija i plata...

Iz kabineta premijera se čuje da će osnovni ton Ciprasovog govora biti – „izlazak iz krize je blizu, težak period je za nama!” Sa interesovanjem se čeka objašnjenje kako će 246 miliona dobijenih od prodaje četiri nacionalne TV frekvencije, čime se istovremeno gase bar četiri TV kanala, biti upotrebljeni u socijalne svrhe.

U praksi, sve je više nezadovoljstva, demonstracija i štrajkova i sve manje poverenja u Ciprasova obećanja. Sve češće sa TV ekrana – kao što je TV Skaj, jedan od dva postojeća privatna kanala koji su na aukciji dobili nacionalnu frekvenciju – čuju se otvorene optužbe da „Cipras govori neistinu, zavarava naciju i lažnim obećanjima je gura u sve veći ponor”.

Poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da vladajuća Siriza za čitavih deset procenata zaostaje za konzervativcima i da j, upravo lider Nove demokratije Kirijakos Micotakis u ovom trenutku mnogo popularniji od Ciprasa. Čak 81 posto anketiranih Grka smatra da vlada vodi pogrešnu politiku i da će stanje biti mnogo gore.

Hitna sednica najužeg kabineta koji treba da se dogovori kako na brzinu popraviti stanje, po svaku cenu ali bez smanjenja plata za 188.000 zaposlenih u javnom sektoru sprovesti njegovu reformu, teško da može da popravi negativnu sliku i promeni raspoloženje poverilaca koji su Atini priredili novi šok.

Isplate 2,8 milijardi evra, koji su neophodna injekcija likvidnosti, neće biti u dogledno vreme jer je Grčka, kako kaže Brisel, od 17 ispunila samo dva obećanja... Kasni i dolazak inspektorske grupe poverilaca u Atinu koji treba da daju konačnu ocenu sprovedenih reformi bez koje nema ni kredita ni prelaska u drugu fazu pregovora, ne može da reši probleme. Ponašanje Atine očigledno iritira Brisel koji smatra da nije sprovedena privatizacija, nije pravno rešen status privatizacionog fonda, nisu realizovane reforme u sferi energetike, na tržištu rada, u reformi javne administracije...

Jasna poruka evropskih kreditora koji će se u petak na samitu EU, ali bez odobravanja kredita čija isplata može da bude odložena do kraja godine, samo razgovarati o situaciji u Grčkoj čiji je dug dodatno porastao za 7,5 milijardi evra.

I MMF dodatno otežava situaciju odlažući konačnu odluku o tome ostaje li u igri za treći paket finansijske pomoći Grčkoj. Kristin Lagard insistira da Atina mora da sprovede dodatne reforme ali da, u isto vreme, evropski poverioci moraju da nađu soluciju koja bi grčki dug učinila održivim i Grčkoj stvorili mogućnost da ga otplaćuje pod lakšim uslovima.

Činjenica je, međutim, da se Ciprasova vlada već sada suočava sa opasnošću da od poreza neće moći da naplati očekivanu sumu. Već u julu preko dvadeset hiljada Grka nije moglo da plati porez, nisu realizovani prihodi od novih poreza na duvan, piće, rupa u budžetu se ne smanjuje već – raste.

Samo turizam neće moći da popravi stanje jer je i pored povećanog broja gostiju ovog meseca sezona ojađena zbog čitave situacije sa migrantima. Ostrva koja su bila magnet za strane ali i domaće turiste beleže dramatični pad gostiju. Tako je, recimo, ostrvo Lezbos, koje je podnelo najjači talas migranata i na kome je formiran prihvatni centar, beleži nezapamćen pad turističke poset. Umesto 16.500 turista u avgustu prošle, ove godine na njemu je letovalo oko 8.000 turista. Umesto 124, na aerodromu je u avgustu registrovani 58 čartera. Lokalne vlasti procenjuju da je zbog migranata ostrvo u ovoj sezoni izgubilo 40.000 turista.

Migrantska kriza za Grčku nažalost ne ide u dobrom smeru. Broj prelazaka sa turske obale se povećao i na ostrvima – u istočnom Egeju je preko 12.000 migranata, a u celoj Grčkoj gotovo 60.000. Prihvatni centri su pretrpani, higijensku uslovi dramatični, sve češći su ozbiljni sukobi među migrantima. Lokalna policija je malobrojna i ne može da drži situaciju pod kontrolom, o čemu je alarmirana vlada u Atini. U poslednjem sukobu migranata na Lezbosu bilo je desetak ozbiljno povređenih, a grupa dece je uspela da pobegne iz kampa.

Svi napori Grčke koja je u prihvatanju migranata pokazala svoje humano lice i mnogima pružila utočište, izgleda da – nisu dovoljni. Nemački ministar Tomas de Mezijer optužio je Grčku „da je direktno odgovorna za porast broja migranata u poslednjem periodu” i podvukao da za to Evropa ima mnogo dokaza. Mezijer poručuje da Atina zbog toga „mora da snosi posledice i da može da očekuje da joj se, prema Dablinskom sporazumu, ilegalni migranti vrate nazad”.

Ova vest, o kojoj se u poslednje vreme govorilo kao o mogućoj formi „plana B” za povratak ilegalnih migranata u Grčku, zabrinula je Atinu jer je liniju nemačkog ministra podržala u EU. Naime, na brifingu u Briselu, predstavnik Evropske komisije za imigraciju Nataša Barton precizirala je da dok je Dablinski dogovor na snazi Grčka će morati da poštuje njegove odredbe – sve dok se ne dogovori nešto drugo. To bi značilo da bi, ukoliko Evropa ozbiljno bude insistirala na primeni Dablinskog sporazuma, Grčka mogla da se suoči sa povratkom desetina hiljada ilegalnih migranata koji su sa njene teritorije, kao evropske zemlje, bez registracije i verodostojnih dokumenata ušli u druge zemlje EU.