Prošlost pod lupom

Juče je završena serija tekstova u kojima su autori, inače članovi Avnojevskog foruma „Josip Broz Tito”, izrekli oštre kritičke ocene o feljtonu profesorke Nadežde Vinaver, objavljivanom tokom jula na feljtonskim stranicama „Politike”.

U tom tekstu, podsetimo, autorka je izrekla niz negativnih stavova o jugoslovenskim i srpskim komunistima i Josipu Brozu Titu, o njihovom delovanju tokom nekoliko decenija 20. veka.

Oštrim ocenama se obrušila i na partizanski, Narodnooslobodilački pokret tokom Drugog svetskog rata, stavljajući mu na pleća istorijsku odgovornost za Koncentracioni logor Jasenovac (KLJ), zato što partizani nisu pokušali da oslobode mučenike iz ove ustaške klanice i što je u poratnim godinama vlast organizovala ćutanje o ustaškim zločinima.

I ovaj feljton i reagovanja na tvrdnje iznete u tom štivu privukli su znatnu pažnju naših čitalaca. Utisak je da su u komentarima na sajtu „Politike” više nedoumica izazvala polemička osporavanja članova Avnojevskog foruma, nego pisanje dr Vinaver.

Navodno zbog toga što su reagovanja članova foruma obojena ideoloških tonom preživele partijske (navodno komunističke) retorike, dok ideološka retorika, ali suprotnog predznaka, navodno nije prisutna u samom feljtonu.

Stavljanje složenih pitanja prošlosti pod lupu, pogotovo kada se osvetljava istorijska istina o tako tragičnim iskustvima kakvo je ono koje će ostati iza KLJ, nikako se ne može svesti na ideološko mišljenje.

U razumevanju te istine ne pomažu ni stare ni nove ideološke i političke mantre, već savesno istražene činjenice, odgovorno ispitani i analizirani dokumenti, na osnovu kojih se uvek iznova gradi, u stvari dograđuje, približno tačna slika o prošlosti. Tako i o KLJ.

Rasprava o ustanovljenim činjenicama o ovom logoru, kao i o stavovima koji iz analize tih činjenica slede, nikako ne može biti suvišna, naprotiv, ona je više nego dobrodošla. Nema sumnje da to važi i za polemiku koja se ovih dana odvijala na stranicama „Politike”.

Ovo sučeljavanje omogućuje da javnost prodre i u dublje slojeve feljtona i kritika izrečenih na taj tekst, pogotovo do činjenica koje omogućuju rekonstrukciju istorije KLJ.

Upravo to otvara prostor i za sledeće pitanje: kako to da se već gotovo tri decenije, pod snažnim talasom revizionističke istoriografije i politike, postavlja dilema zašto partizani nisu oslobodili Jasenovac, a nije postavljeno pitanje zašto Jasenovac nisu oslobodile četničke snage?

Na tragu ove nedoumice podsećam i na jedan malo poznat detalj: partizanski Vrhovni štab je prvu knjižicu o KLJ objavio u novembru 1942. godine, a komanda Jugoslovenske vojske u otadžbini, koliko znam, to nije učinili tokom trajanja Drugog svetskog rata. Nije to učinila ni kvislinška vlada Milana Nedića.   

Vreme je uostalom najveći i najpouzdaniji sudija.