Kad otkaz postane penzija

Po tome koliko je zaposlenih napustilo državnu službu u poslednjih nešto više od godinu i po dana, kao i po blagim izjavama zvaničnika na tu temu, sasvim je jasno da od gromoglasnog otpuštanja nema ništa i da se sve to svelo na odlazak ljudi u penziju.

Od decembra 2014. godine kada je počeo program fiskalne konsolidacije pa do maja ove godine javni sektor, uključujući i lokalna javna preduzeća, napustilo je 16.000 ljudi.

Za 15 meseci to znači da je u proseku iz državnog posla odlazilo nešto više od hiljadu ljudi mesečno.

S obzirom na to da se računa da u javnom sektoru radi oko pola miliona ljudi jasno je da nikakvog radikalnog smanjivanja nije bilo i da je uz penzionisanje mnogo više bilo onih koji su posao napuštali zbog malih plata.

Nedoumicu da li je to baš tako potkrepljuje i sama država koja saopštava samo konačnu cifru o tome ko više nije na platnom spisku, ali ne i to ko je dobio otkaz.

Potraga po ministarstvima o tome koliko su ljudi otpustili nije bila posebno uspešna. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine odgovorilo nam je da u periodu od 1. septembra 2015. godine do 1. septembra 2016. godine, ukupno 46 osoba više nije u radnom odnosu. Od tog broja 28 zaposlenih otišlo je u penziju, dok njih 18 više nije zaposleno u ministarstvu po drugom osnovu.

I iz nedavne izjave Sebastijana Sose, stalnog predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), da se do kraja godine očekuje da još 6.500 ljudi napusti državni posao jasno je da radikalnog otpuštanja nema. „Odlazaka” će u proseku biti isto kao i do sada. Govoreći o ovoj temi zvaničnik MMF-a nije bio posebno kritičan prema vladi za neobavljen posao.

Da se smanjenje broja zaposlenih kod države svelo isključivo na penzionisanje smatraju i u Fiskalnom savetu. Njihove analize pokazuju da je u odnosu na kraj 2015. broj zaposlenih u opštoj državi, s lokalnim javnim preduzećima, zaključno s julom 2016, znači u ovoj godini, umanjen za 8.000-9.000 ljudi. To je i dalje osetno manje nego što je za ovu godinu bilo predviđeno fiskalnim planovima, a to je oko 19.000 radnika.

– Ciljano smanjenje broja zaposlenih u sektoru opšte države gotovo da je u potpunosti izostalo. Kretanje mase isplaćenih zarada ukazuje na to da se racionalizacija zaposlenih u opštoj državi do jula 2016. praktično potpuno zasnivala na prirodnom odlivu zaposlenih u penziju, uz ograničenu stopu zamene. Imajući u vidu da se na ovaj način izvesno neće ostvariti planirano smanjenje broja zaposlenih u ovoj godini verovatno će godišnji budžetski okvir za plate najverovatnije biti probijen za tri, četiri milijarde dinara – navode u Fiskalnom savetu dodajući da je godišnji budžet izrađen uz pretpostavku da će do kraja godine u sektoru opšte države biti 29.000 radnika manje.

Da je smanjenje broja zaposlenih u opštoj državi manje pokazuje i to što je za isplatu otpremnina radnicima potrošeno svega nekoliko stotina miliona dinara, iako je u budžetu za ovu namenu bilo predviđeno 17 milijardi dinara. Sporije sprovođenje racionalizacije u odnosu na plan i posledično neplaćanje otpremnina doneće u 2016. privremene uštede na rashodima za zaposlene od oko 10 milijardi dinara.

Prvobitni plan podrazumevao je smanjenje broja zaposlenih u opštoj državi za oko 75.000 kroz tri godine, tačnije 25.000 zaposlenih manje na godišnjem nivou. U Fiskalnom savetu ocenjuju da je to neizvodljivo i u krajnjoj liniji nepoželjno i da ohrabruje to što je, prema poslednjim izjavama, vlada u međuvremenu odustala od tog nerealnog cilja racionalizacije broja zaposlenih.

– Važno je da se „predah“ u vidu boljih fiskalnih rezultata, koji je i omogućio da racionalizacija bude manjeg intenziteta nego što je bilo planirano, iskoristi za pažljivo formulisanje strategije koja bi obezbedila brz prelazak iz faze stihijskog u fazu strogo kontrolisanog procesa racionalizacije. Sledeća etapa procesa smanjenja broja zaposlenih morala bi, za razliku od dosadašnje, da bude strogo ciljana i dobro koordinirana – navode u Fiskalnom savetu.

 Analiza ukazuje na postojanje viška nemedicinskog osoblja u zdravstvu uz istovremeni nedostatak hirurga i lekara specijalista, dok druge studije naglašavaju očiglednu potrebu za stručnim radnicima, kao što su poreski inspektori. Zato Fiskalni savet smatra da treba napustiti koncept po kome se broj zaposlenih smanjuje isključivo po osnovu prirodnog odliva i dobrovoljnih odlazaka. Imajući u vidu sve relevantne analize kao i potrebu za poboljšanjem kvaliteta usluga koje javni sektor pruža, Fiskalni savet očekuje da je realistično očekivati smanjenje broja zaposlenih u opštoj državi od 20.000-30.000 u srednjem roku, računajući i do sada postignute rezultate.