Prinudan rad ili borba protiv izležavanja

Sečanj – Zahtev direktorke Centra za socijalni rad u maloj srednjobanatskoj opštini da u zamenu za novčanu socijalnu pomoć njeni primaoci moraju da čupaju travu na privatnom imanju mahom je naišao na odbijanje korisnika, ali i na žestoku kritiku u javnosti. Direktorka tvrdi da je sve po uredbi vlade i da će korisnicima koji se ne odazovu biti uskraćena pomoć.

Predrag Andonov priča kako je sa još dvadesetak primalaca socijalne pomoći, koja po pojedincu iznosi 5.800 dinara i prima se devet meseci godišnje, došao na sastanak sa direktorkom Centra za socijalni rad opštine Sečanj Milimirkom Bebom Antić.

– Sastanku je prisustvovao i Perica Kostić, predstavnik PP „Ratar” koji pripada kompaniji „Matijević”. Tu nam je, uz pretnju gubitka ili umanjenja pomoći, saopšteno da smo dužni da bez ikakve nadoknade radimo u PP „Ratar”, na čupanju korova iz soje koja je u to vreme bila, otprilike metar visoka, i ja sam to odbio. Na moje pitanje na osnovu čega je izvršena selekcija primalaca, odgovoreno mi je da smo mi pozvani „radno sposobni”, jer nismo dostavili dokumentaciju o radnoj nesposobnosti koju izdaje komisija iz Novog Sada. Kada sam gospođu Antić upozorio da sam imao infarkt, za šta dokazi postoje u mom kartonu u Domu zdravlja Jaša Tomić i da ne mogu da radim na povećanoj vlažnosti i na suncu u polju, odgovoreno mi je da idem u Novi Sad na komisiju i pribavim dokumentaciju. Put, inače, košta oko 2.000 dinara, a ja taj novac nemam – priča svoju muku Predrag Andonov, korisnik socijalne pomoći iz Jaše Tomića.

Kaže da mu na njegovo pitanje kako je moguć rad kod privatnika bez ugovora, i šta će se dogoditi ako se neko povredi prilikom transporta na rad ili pri samom radu, nije odgovoreno.

– Mislim da su ovim postupkom direktorke prekršeni članovi Ustava Srbije koji govore o prinudnom radu i socijalnoj politici, kao i mnoge međunarodne konvencije o ljudskim pravima koje je i država Srbija potpisala – kaže Andonov, inače diplomirani inženjer hidrogradnje, koji nažalost nije imao sreće da ikad dobije posao u struci. Radio je razne poslove: u Kovačnici „Jaša Tomić”, farmi svinja, privatnim firmama. U nekadašnjim društvenim preduzećima u tranziciji je ostajao bez posla, bez lične krivice, a u privatnim firmama je dobijao ili davao otkaze nakon što ga nisu plaćali po nekoliko meseci. U sličnoj situaciji su i ostali primaoci socijalne pomoći. Svi su oni uglavnom protestovali kad im je nuđen pomenuti posao jer im, kažu, ništa preciznije nije rečeno osim da je taj posao koristan za selo, jer bi „Ratar”svojom mehanizacijom obavljao neke poslove na uređenju mesta. O tome da li bi bili bar osigurani, ako bi im se na poslu nešto desilo, niko ništa nije znao da im kaže.

Kada se u javnosti pročulo za ovakav vid radnog angažovanja, usledile su oštre prozivke i ocene. Slučaj su, svakako, koristile i stranke pa su neke rekle da je reč o uvođenju ropstva u opštini Sečanj. Tvrdi se da je postupanje direktorke grubo kršenje članova 26. i 69. i Konvencije UN broj 105 koja se odnosi na ukidanje prinudnog rada. Rečeno je da naš Ustav decidirano zabranjuje prinudni rad i „ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju”, te da on propisuje da se pravo na socijalnu zaštitu zasniva na „načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva”.

Direktorka sečanjskog Centra za socijalni rad Milimirka Antić ovim povodom za „Politiku” kaže da je Uredbom Vlade RS o merama socijalne uključenosti korisnika novčane pomoći predviđeno da se radno sposobni korisnici NSP aktiviraju kroz društveno koristan rad u lokalnoj zajednici.

– Od 2015. godine, od kada se i primenjuje uredba, ovaj centar je zaključio više od 50 pojedinačnih sporazuma o radnoj aktivaciji kroz mere i aktivnost korisnika u lokalnoj zajednici. Društveno koristan rad je tokom 2015. sproveden u naseljenim mestima Sečanj, Boka, Jarkovac i Jaša Tomić na opšte zadovoljstvo stanovnika ovih naselja – kaže direktorka. Ona tvrdi da je problem ove godine nastao zbog nekoliko korisnika koji primaju NSP više godina, a navikli su da ne rade ništa.

– Reformama koje je trasirala Vlada RS na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem i resornim ministrom Aleksandrom Vulinom, odlučeno je da se ovome odlučno stane na put. Želim ovim putem da napomenem da će svim ovim korisnicima NSP biti ukinut ukoliko ne potpišu sporazume već do kraja meseca. Ne može se više sedeti kući i čekati 17. u mesecu kada je dan isplate socijale. Treba očistiti naše ulice od lišća i snega i hrabro krenuti u budućnost u koju svi verujemo – zaključuje prvi sečanjski socijalni radnik.

Radna aktivacija nije za privatna imanja

Angažovanje onih koji primaju socijalnu pomoć je moguće i poželjno, ali uz njihovu saglasnost i predviđa društveno koristan rad tipa čišćenje snega, uređenje mesta, a ne rad na privatnim imanjima, objašnjavaju za “Politiku” u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Istina je da ima i zloupotreba u primanju socijalne pomoći, koje se istražuju, ali radna aktivacija porazumeva par sati rada i to ne svih pet dana u nedelji, već povremeno. Istina je da dao primalaca odlazi u inostranstvo, tamo radi na crno ili se prijavljuje za azil, a kada ih odbiju ili prinudno vrate nastavljaju ovde da traže od države ono što mogu da dobiju. Zato se kontrole primalaca organizuju jednom godišnje, a smatra se i da bi pozivanje da se radno angažuju otkrilo one koji imaju neki posao na crno ili nisu uopšte u mestu gde primaju pomoć.

Pozitivan slučaj je Mladenovac gde se 30 socijalnih slučajeva prijavilo za rad u javnom komunalnom preduzeću i posle nekog vremena deo njih je dobio stalni posao.

Primer je i privatno preduzeće „Dart” sa Uba u kojem su primaoci socijalne pomoći bili privremeno angažovani na prekvalifikaciji. Oni su u ovoj firmi, kojoj je nedostajala radna snaga, za to vreme primali polovinu plate i bili uredno prijavljeni da bi posle završene prekvalifikacije bili primljeni u radni odnos.

G. V.