Tri jabuke HDZ-a

„Pjevajte”, kaže mi sredovečni muškarac, pristalica HDZ-a, gurkajući me, ne baš previše nežno, dok stojimo u prvim redovima ispred bine na završnom mitingu ove stranke u Zagrebu. Ispred Srpske pravoslavne crkve, na popularnom Cvetnom trgu, preksinoć su odzvanjali zvuci „Lijepe naše”, a oko hiljadu vatrenih simpatizera Hrvatske demokratske zajednice kao jedan pevali su hrvatsku himnu. Otuda i prekoran i iznenađen pogled čoveka koji nije mogao da shvati da neko ne deli njegovo oduševljenje. Situacija nije bila baš za neko veliko junačenje, ali je postojao jedan problem – „Lijepu našu” ne bih umela da otpevam sve da je ispred mene bio i streljački vod. 

Oštrina nastupa i stav ovog čoveka, međutim, čini se da bi ipak više pristajali HDZ-u Tomislava Karamarka nego Andreja Plenkovića, uz koga sada ova partija pokušava da izgradi novi imidž u javnosti. Uglađeni Andrej Plenković, novo „umiveno lice” HDZ-a, takoreći je iz briselske kancelarije seo u fotelju prvog čoveka HDZ-a. Bivši „praktikant” Doris Pak, kako se sama pohvalila tokom govora na završnom mitingu HDZ-a, nije tip klasičnog stranačkog lidera, nije previše vičan zapaljivim političkim govorima koji bi podgrejali strasti u masi, ali se zato trudi da ga ima svuda. Kampanju je proveo prelazeći dnevno i po hiljadu kilometara, pa maltene nije bilo kafića i pijace u koje tokom protekla dva meseca nije svratio. Juče, poslednjeg dana predizborne kampanje, razgovarao je sa građanima u zagrebačkoj Gradskoj kavani.

I poslednje njegovo obraćanje pristalicama na Cvetnom trgu bilo je dosadnjikavo, u duhu briselskog birokrate, a da ipak ne bi potpuno bacio pod noge dosadašnji imidž HDZ-a ipak je za svaki slučaj spomenuo „Miloševićevu agresiju” i pohvalio Doris Pak kako je pomagala Hrvatskoj od 1990. godine, „u svakom trenutku, počev od odbrane od Miloševićeve agresije pa do ulaska u Evropsku uniju”.

Koliko je vezana za Hrvatsku Pakova (u našoj javnosti poznata kao veliki antisrpski lobista) pokazala je i na ovom okupljanju HDZ-a. Njen ostrašćeni govor bio je najupečatljiviji deo mitinga. „Vi znate koliko volim vašu zemlju, za Hrvatsku sam se zauzimala celog svog političkog života. Molim vas da izaberete Andreja Plenkovića i njegov novi HDZ. Andrej je pravi Hrvat i Evropljanin, neka Bog čuva Andreja i Hrvatsku”, uzvikivala je uzbuđena Pakova praćena burnim aplauzom.    

Bez obzira na neke ostrašćene trenutke na ovom skupu, očigledno je da su pred ove vanredne izbore (prve takve vrste u Hrvatskoj), HDZ i SDP zamenili uloge. Plenković je umerenom retorikom, kako to primećuje „Jutarnji list”, „pecao” glasove centra, a Milanović agresivnošću pokušao da zadobije glasove desnice. Ovakav pristup, ako se istraživanja pokažu tačnim, ni jednima ni drugima neće pomoći da se bitnije odlepe od pozicije na kojoj su se našli posle prošlih izbora. Dakle, opet će imati približan broj glasova, to jest saborskih zastupnika, i opet Hrvatska u izbornoj noći neće znati kakva vladu da očekuje.   

Veliki broj analitičara uveren je da će HDZ i Most Bože Petrova ipak i ovoga puta činiti okosnicu nove vlade. Iako se Milanović čuvao kritika na račun Petrova, mnogi su uvereni da će gradonačelnik Metkovića ipak pre prići Plenkoviću. Tim pre što je već kao neku vrstu uslova za saradnju sa SDP-om tražio da Milanović ode s čela stranke.  

Ako se bude držao ovoga Hrvatska će opet imati istu vladu koju je srušila pre šest meseci. Međutim, ni Petrov nije baš uvek dosledan predstavi kakvu bi o sebi želeo dati. Uostalom, dva dana pred novembarske izbore prošle godine na Trgu bana Jelačića obećao je i potpisao da neće ulaziti ni sa kim u koalicije. Ali, ne samo da je formirao vladu s Karamarkom, to jest HDZ-om, nego je najpre dogovorio koaliciju sa SDP-om, a zatim u poslednjem času (upućeni kažu zbog pritiska Katoličke crkve) prišao HDZ-u. Istraživanja govore da će Most posle ovih izbora ostati „okrnjen” za sedam mandata u saboru. Ova koalicija, bez obzira na zasluge u isterivanje na čistac afere sa Karamarkom i njegovom suprugom, polako ali sigurno gubi uporište u biračkom telu. Ipak će, veruje se, biti neophodan za pravljenje nove vlade.

I dok se Most urušava, raste Živi zid, ali i Koalicija za premijera zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića. Živi zid, koji predvodi Ivan Velibor Sinčić, profilisao se kao radikalnija levo orijentisana partija, pomalo i anarhistička i kao takva uzima glasove Mostu i SDP-u. U nekim su kombinacijama i za formiranje vlade ako Most bude suviše zatezao.

Već je takoreći izvesno da će i Bandić biti jedan od dobitnika ovih izbora. Na prošlim izborima osvojio je dva mandata, a sada bi mogao dobaciti i do sedam mandata. Zbog takvih prognoza Bandić se našao na meti kritike jer, tvrde njegovi politički protivnici, kupuje glasove birača. Tako je iz gradskog budžeta na početku školske godine podelio udžbenike svim osnovcima i srednjoškolcima, pa i onima koji imaju prebivalište u Zagrebu, ali su na školovanju negde drugde. Knjige su dobili i svi Romi u Hrvatskoj.

Bandić pak na sve kritike odgovara u svom stilu – da će biti premijer, „ako ne sada, a ono 2020” i čak održava sednicu „svoje” vlade u Kninu. Poslednjih dana je na meti kritike jer je, nezadovoljan pitanjima, voditeljku RTL-a koja je radila sa njim intervju isprozivao zato što nema dece.       

Za razliku od Bandića, HDZ je juče na Trgu bana Jelačića delio kesicu sa po tri jabuke. Ali i za taj poklon se stvorio dugačak red. Na štandu SDP-a, odnosno Narodne koalicije, više nisu imali besplatnih flašica sa vodom, pa njihovi aktivisti nisu uspeli da podele sav promotivni materijal. Poslednje sate kampanje pred predizbornu tišinu koja je počela u ponoć Milanović i Plenković iskoristili su za TV duel. Bilo je to njihovo drugo odmeravanje snaga pred kamerama u dva meseca dugoj izbornoj kampanji.

Istraživanje: srpsko-hrvatska prepucavanja trebalo bi utihnuti

Uzroke sukoba Beograda i Zagreba građani Srbije vide pre svega u predizbornoj kampanji u Hrvatskoj i smatraju da će posle tamošnjih izbora ti odnosi biti poboljšani. To je pokazalo istraživanje agencije „Faktor plus”, prema kojem svega devet odsto ispitanika u našoj zemlji očekuje dalju eskalaciju – od  prepucavanja do mogućnosti oružanih sukoba. S druge strane, da će zaoštravanje odnosa Srbije i Hrvatske eskalirati samo u verbalnom smislu, mišljenje je 23 odsto anketiranih, dok najviše njih – 40 odsto – očekuje da ti odnosi polako postaju korektniji.

Komentarišući ove nalaze, Vladimir Pejić iz Agencije „Faktor plus” navodi da oni daju razloga za optimizam, jer građani očigledno nisu zainteresovani za nove sukobe, za koje nemaju „snage ni energije”.

„Građani ne uzimaju previše ozbiljno napetosti između Beograda i Zagreba, misle da oni kratkog daha i da ne mogu dovesti do veće nestabilnosti. Naravno, građani svake zemlje skloni su da drže svoju stranu, ali nismo hteli da idemo s tim pitanjem ko je u pravu a ko ne, jer se ti rezultati mogu pretpostaviti. Ipak, ovi rezultati ne ukazuju da postoji neki generator većih sukoba”, navodi Pejić.

Istraživanje je pokazalo i da čak 53 odsto ispitanika podržava stav Vlade Srbije da ne uzvraća na provokacije iz Zagreba. Četvrtina anketiranih, pak, zalaže se da Beograd uzvrati istom merom, dok 12 procenata smatra da Vlada Srbije treba da iskaže znatno pomirljiviji ton. Takođe, 11 odsto misli da bi zvanični Beograd trebalo, uz izbegavanje zaoštravanja krize, da istovremeno upozorava EU i SAD na neosnovanost hrvatskih optužbi.

D. B.