Američko-ruski dogovor o Siriji

Sjedinjene Države i Rusija uspele su da se u trećem pokušaju dogovore o novom primirju u Siriji od koga se očekuje da obnovi politički proces i zaustavi građanski rat koji je tokom pet godina odneo skoro 400.000 života.

Sporazum su posle 10 meseci pregovaranja i noćnog maratona u Ženevi dogovorili državni sekretar Džon Keri i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Prekid vatre stupa na snagu u ponedeljak u zoru, na početak muslimanskog praznika Kurban Bajram.

Sporazum bi mogao da predstavlja najznačajniji obrt u sirijskom građanskom ratu, jer su i Amerikanci i Rusi suviše investirali da bi dopustili da njihovi saveznici na ratištu razruše dogovor.

„Sjedinjene Države i Rusija danas saopštavaju plan za koji se nadamo da će smanjiti nasilje, ublažiti patnje i obnoviti kretanje prema pregovornom miru i političkoj tranziciji u Siriji”, izjavio je Keri. On i Lavrov su se saglasili da uporedo sa održavanjem prekida vatre, koji treba da obezbedi dotok humanitarne pomoći, nastave koordinaciju zajedničkih operacija protiv Islamske države i drugih džihadističkih grupa.

„Sve ovo stvara neophodne uslove za obnovu političkog procesa koji je dugo vreme zaustavljen”, izjavio je Lavrov na konferenciji za štampu aludirajući na poslednji dogovor o prekidu vatre postignut još u februaru. To primirje ubrzo je propalo na severu, uz razmenu međusobnih optužbi.

Iako Vašington i Moskva podržavaju sukobljene strane u sirijskom ratu i ne slažu se oko političke budućnosti predsednika Bašara al Asada, humanitarna katastrofa koja preti gradu Alepu nagnala je dve sile da prevaziđu međusobno nepoverenje i da usklade pet dokumenata – koji nisu predstavljeni javnosti.

Procenjuje se da je u istočnom delu Alepa, pod kontrolom pobunjenika, pomoć hitno neophodna za skoro 270.000 ljudi. U zapadnom delu grada koji drže vladine snage, oko 500.000 ljudi zavisi od pomoću UN.

Zapad od Rusije očekuje da iskoristi svoj uticaj na predsednika Asada kako bi režim u Damasku prekinuo opsadu Alepa i zaustavio operacija protiv pobunjenika koji drže delove grada u kome su borbe obnovljene samo nekoliko časova pošto je obznanjen dogovor u Ženevi.

U zamenu, Vašington od pobunjenika mora da obezbedi da na frontu kod Alepa prekinu savezništvo sa nekadašnjim frontom Nusra, Al Kaidi bliske organizacije koja se sada zove front Fateh al Šam.

Lavrov je preneo da je Asad saglasan, iako odredba sporazuma po kojoj kopnene snage i vazduhoplovstvo moraju da prekinu sve operacije po Siriji ne mogu da mu se dopadaju, imajući u vidu nedavne vojne uspehe u Alepu i oko Damaska.

Dve sile saglasne su da složeni plan predstavlja najbolju šansu da se zaustave borbe između snaga režima i opozicije, dok operacije protiv džihadista mogu da se nastave.

Ukoliko se primirje bude održalo nedelju dana, Moskva i Vašington uspostaviće zajedničko koordinaciono telo koje će organizovati vazdušne napade protiv svih grupa koje su obe strane označile kao „terorističke”.

Šefica diplomatije EU Federika Mogerini pozdravila je američko-ruski dogovor i pozvala Ujedinjene nacije da pripreme predloge za razgovore o političkoj tranziciji u Siriji.

Turska, čije su trupe na severu Sirije angažovane u borbama protiv islamista ali i milicije sirijskih Kurda, takođe je pozdravila dogovor. Lavrov je u petak telefonom razgovarao sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom.

Prva reagovanja aktera sa sirijskog ratišta su pomešana. Glavna sirijska opoziciona grupacija Visoki pregovarački komitet, koji ima podršku Saudijske Arabije, pozdravlja dogovor Vašingtona i Moskve kao šansu da se, možda, prekinu „patnje civila”, i isključivu odgovornost prebacuje na Rusiju očekujući da pritisne predsednika Asada.

Slobodna sirijska armija (FSA), umerena pobunjenička formacija koja ima podršku Zapada, sumnja međutim da će dogovor uspeti i unapred optužuje Damask i Moskvu da se neće pridržavati dogovorenih odredbi. U reagovanju iz Amana FSA ocenjuje da će prekid vatre regularnoj sirijskoj armiji omogućiti da ojača i da u borbe za Alepo uključi snage koje imaju podršku Irana

Razmena međusobnih optužbi je ključno doprinela kolapsu februarskog primirja, ali dogovor iz Ženeve je ozbiljan nagoveštaj da prvi put od 2011. sirijska kriza kreće putem smanjenja nasilja, mada je još prerano govoriti o trajnom prekidu rata.

Vašington i Moskva nesumnjivo su svesni da bi ih neuspeh mirovne inicijativa suočio sa ozbiljnim padom rejtinga u svetu.

Od Amerikanaca pica, a od Rusa votka

Ženeva – Pice koje je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov podelio novinarima koji su čekali kraj razgovora sa delegacijom SAD o Siriji nisu bile dovoljne da umire novinare koji su čekali više od 13 sati. Pregovori su trajali duže nego oni održani 15. jula.

Lavrovljeva podela pica je dočekana aplauzom, ali je jedan od novinara glasno pitao: „A gde je votka?”, preneo je TAS. Lavrov nije reagovao, ali se ubrzo vratio sa torbom u kojoj je nosio dve flaše votke. „Računajte da su vam picu dali predstavnici SAD delegacije, a votka vam je poklon od Rusa”, rekao je Lavrov. Portparolka Marija Zaharova je dodala da je „novinar iz jedne zapadne države tražio votku”, prenosi Tanjug.