Kraj „američkog sna"

„Američki san” je stvar prošlosti. Njegova neefikasnost danas je vidljivija nego ikada. Besmisleni ratovi svuda po svetu, posebno na Bliskom istoku, zavisnost od nafte iz tuđih zemalja, propast radničke klase, uspon birokratije i raznih bankarskih mešetara... Sve to danas je vidljivije nego ikada ranije”, objašnjava suštinu svoje poezije američki kantautor Džon Kugar Melenkamp (John Cougar Mellencamp). A kao čovek rođen 1951, u Sejmoru, u državi Indijani, imao je priliku da na sopstvenim leđima oseti sve ono kroz šta je najmoćnija sila zapada prolazila u proteklih više od pola veka.

U njegovoj kompoziciji „Trenuci za pamćenje” („Minutes To Memories”) snimljenoj 1985. i objavljenoj na albumu „Strašilo” („Scarecrow”), kroz reči ostarelog putnika pred našim očima se odvija film o laganom ali neumitnom zamiranju jedne velike države u koju su bezbrojni doseljenici iz Evrope i drugih delova sveta verovali kao u – „ostrvo slobode”. Mesto na kojem će pronaći sopstveni mir, dobiti šansu da učine nešto vredno, jednako za sebe kao i za svoje potomke, pa i čovečanstvo u celini. Gde će stvarati generacije onih koji će razmišljati na drugačiji, bolji način od onoga na koji su razmišljali njihovi preci, iznikli na evropskoj civilizaciji obeleženoj neprestanim ratovima i osvajanjima...
„Ja sam od onih koji su istrošeni iznutra. Celoga života radio sam u čeličanama u Geriju. Kao i moj otac pre mene, gradili smo ovu zemlju. Sada mi je sedamdesetsedma i neka mi je Bog svedok, pošteno sam zaradio svaki dolar koji mi je prošao kroz šake”, govori junak ove pesme. Čovek koji shvata da je njegovo pionirsko doba okončano, da je to što je ostavio naslednicima vredno pažnje. Ali, istovremeno sa setnim saznanjem da vrednosti koje su njega vodile više ne postoje, da su ih zamenili grabljivost i želja za munjevitim uspehom. A oni nisu mogući bez odbacivanja svega onoga čime se pošten čovek vekovima dičio i što ga je i navelo da traži nove prostore.

„Kroz brežuljke Kentakija i preko reke Ohajo, stari je pričao i pričao, o svom životu i prošlim vremenima. Zaspao je glave naslonjene na prozor. „Jastuk poštenom čoveku je ono o čemu razmišlja”, dodao je. „Ovaj svet nudi bogatstva, a bogatstvo ti daje krila. Ne uzimaj ništa zdravo za gotovo u ova nesigurna vremena”, nastavlja pesnik, vodeći slušaoca kroz vreme i prostor, ka nečemu odavno izgubljenom i, najverovatnije – nepovratnom.

„Džon Melenkamp je jedan od najvažnijih stvaralaca svoje generacije”, pisao je svojevremeno Timoti Vajt u časopisu „Bilbord”. „On je, paralelno i ravnopravno sa bubnjevima, gitarom i basom, u rok uveo i zvuk violine, ksilofona, harmonike, usne harmonike, ali i specifičan, lirski oblik tekstova. U njegovoj muzici nema bežanja od stvarnosti i ista se čini kao ulazak u samu suštinu života, onakvog kakav je u stvarnosti. Sve o čemu on priča, od najrazličitijih nevolja do Božije poruke, traži jasan odgovor. To je rokenrol koji kazuje istinu, kako o njenom stvaraocu, tako i o kulturnom toku koji isti posmatra...”

Trenuci za pamćenje

Na „Grejhaund” liniji, tridesetak milja iz Džejmstauna

Gledao je zalazak sunca na horizontu Tenesija

Pogledao je mladića koji je sedeo pored njega

I rekao: „Ja sam od onih koji su istrošeni iznutra

Celoga života radio sam u čeličanama u Geriju

Kao i moj otac pre mene, gradili smo ovu zemlju

Sada mi je sedamdesetsedma i neka mi je Bog svedok

Pošteno sam zaradio svaki dolar koji mi je prošao kroz šake

Porodica i prijatelji su nešto najbolje što znam

I odvešću ih kući makar i kroz iglene uši”

Dani se pretvaraju u minute

A minute u sećanja

Život je razvejao planove

Koje sam stvarao

Ti si mlad, i pred tobom je sutra

Zato, udahni ga i izbaci iz sebe

I budi dobar koliko god možeš

Kiša se sručila na starog psa pod poslednjim svetlima

Reče: „Sinak, ovo zvuči kao kloparanje starih kostiju

Ovaj put je stvarno dugačak ali, video sam i duže

Sutra pred zoru, verujem, biću kod kuće”

Kroz brežuljke Kentakija i preko reke Ohajo

Stari je pričao i pričao, o svom životu i prošlim vremenima

Zaspao je glave naslonjene na prozor

„Jastuk poštenom čoveku je ono o čemu razmišlja”, dodao je

„Ovaj svet nudi bogatstva, a bogatstvo ti daje krila

Ne uzimaj ništa zdravo za gotovo u ova nesigurna vremena”

Stari je imao viziju, ali teško mi je bilo da je pratim

Ja stvari rešavam na svoj način, i to skupo plaćam

Ali kada pomislim na starca i vožnju autobusom

Sada kada sam u vremešniji shvatam koliko je bio u pravu

Još jedan vreo dan na autoputu „11”

To je moj život, sam sam ga izabrao

Nema besplatne vožnje, i niko nije rekao da će biti lako

Tako je starac rekao meni, i tako ja prenosim vama...