Nijedan izvor sada nije bezbedan za piće

U Beogradu trenutno nije bezbedna nijedna od 30 javnih česama sa izvorskom vodom za piće. Izvor Svete Petke na Kalemegdanu i istoimena česma u manastiru Rakovica koji su do pre nekoliko sedmica bili ispravni, ovog puta nisu preporučeni za upotrebu. Prvi, zbog loše parazitološke slike, a drugi jer voda nije bezbedna u fizičko-hemijskom pogledu. U Gradskom zavodu za javno zdravlje, koji dvaput mesečno kontroliše kvalitet 15 javnih česama u užoj gradskoj zoni, a jednom u mesecu i ostale izvore sa oboda prestonice, podsećaju da su u prethodnim nedeljama ponavljali analize uzoraka vode (ukupno 45) sa svih 30 lokacija. 
– Sve vreme se sprovode mere za poboljšanje kvaliteta izvorske vode u gradu, a neke česme imaju i filtere za prečišćavanje vode. Najnovija ispitivanja potvrdila su da ni Sveta Petka na Kalemegdanu, koja je sredinom avgusta bila ispravna za upotrebu, sada nije bezbedna. Problem je što voda na tom izvoru nije parazitološki u redu, iako joj je mikrobiološki i fizičko-hemijski status dobar – poručuje dr Dušan Avramović, iz jedinice za ispitivanje kvaliteta i unapređenje stanja životne sredine Gradskog zavoda za javno zdravlje. 

Sa najvećeg broja javnih česama u gradu, njih 28, izvire voda u sirovom stanju, što znači da se prethodno ne prečišćava i ne dezinfikuje. Među njima su i dva najposećenija izvora u gradu – Hajdučka česma i Miljakovački izvor. U zavodu podsećaju da, prema najnovijim analizama, oba izvora nisu mikrobiološki i parazitološki bezbedna za piće, i pored toga što su nalazi potvrdili fizičko-hemijsku ispravnost. Na ovim česmama se inače često rade dodatne analize zato što se kvalitet dragocene tečnosti na Hajdučkoj česmi i Miljakovačkom izvoru učestalo menjao u prethodnom periodu. 
Šta sve utiče na promenu kvaliteta izvorske vode?
– Razlog zbog kojeg se donosi rešenje o zabrani korišćenja izvorske vode za piće nije uvek samo povišen nivo podzemnih voda, koji može da zamuti i izvorsku vodu, već i to što za većinu objekata nisu ustanovljene zone sanitarne zaštite. Po pravilu, kad su padavine učestalije dolazi do prodora površinskih voda, samim tim i do poremećaja mikrobiološkog kvaliteta izvorišta. To je sve učestaliji razlog za oscilacije u kvalitetu vode na izvorima – podseća dr Avramović.
Problem sa ovom vodom nastaje i zato što ne postoje vlasnici koji bi brinuli o uređenju i održavanju tih objekata, a ima i korisnika koji ne postupaju u skladu sa osnovnim načelima higijene prilikom korišćenja česama. Veći broj javnih „slavina” godinama unazad ne čisti se redovno, a ne održava se ni prostor oko izvorišta. Sve to utiče da kvalitet izvorske vode na teritoriji Beograda bude izuzetno promenljiv i nestabilan, podsećaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje.