Milanović platio flert s ustaštvom

Od našeg specijalnog izveštača

Ne samo što je jednog dana izgubio izbore, a drugog vođstvo u stranci, nego se Zoran Milanović, bez ikakve dileme, svrstao i među najveće političke negativce.

U ovdašnjoj javnosti izuzetno loše je primljeno njegovo uporno odbijanje da džentlmenski čestita pobedu Andreju Plenkoviću pod izgovorom da bi HDZ prvo trebalo da se izvini za sve uvrede na njegov račun i račun stranke.

Svi su jedinstveni u oceni da je Milanović u ovoj kampanji potpuno izgubio kompas i da je skupo platio flert s desnicom, ne dobivši njihove glasove, a izgubivši svoje stalne birače.

On je, međutim, najavljujući da se neće kandidovati na narednim stranačkim izborima kroz šest meseci, čime je praktično obznanio da se povlači s čela stranke, negirao da se hvalio svojim ustaškim precima.

Upitan šta mu je bila namera kada je istakao da mu deda bio ustaša, uzvratio je da to nije isticao, nego „procedio kroz zube”.

„Ili da se možda pravim da to nije istina? To je jednostavno činjenica, ja se toga ne stidim, porodice s tim žive. Mislite da o tome nije trebalo da govorim, da je trebalo da slažem? To ne znači da nisam hrvatski levičar. Nikakvo apostrofiranje. Uopšte mi nije drago o tome govoriti. To je činjenica, bože moj”, rekao je Milanović, ali je dodao i da se ponosi time što su njegovi bili „dalmatinski partizani i patriote”.

Na kritike za desničarenje zapitao je „da li je desničarenje kazati popu pop, a bobu bob, boriti se za prava manjina u svojoj zemlji, i to već godinama, a onima koji se predstavljaju njihovim mentorima, u stvari huškačima preko granice, kazati ’maknite se’” i najavio da će to raditi i ubuduće.

Bio je ljut i na srpske političke predstavnike u Hrvatskoj, ustvrdivši da je činjenica da srpska manjina u ogromnoj većini glasa za SDP, a da su njihovi predstavnici „ljudi koji dobijaju mrvice i predstavljaju se kao njihovi predstavnici”. Milanoviću se zamera i to što ni u jednom trenutku nije prihvatio odgovornost za izborni poraz, već se pravdao malom izlaznošću.

Nasuprot Milanoviću, Plenković je glavna politička zvezda od koje se očekuje da, uprkos ultimatumima Mosta, formira stabilnu vladu koja će imati i više od neophodnih 76 mandata. To im neće biti nimalo teško s obzirom na činjenicu da su osvojili 61 od 151 mesta u Saboru. Uz 13 mesta Mosta i osam mesta manjina, HDZ može da napravi stabilnu vladu. Računa se takođe da bi mogla da ga podrže i dva poslanika Milana Bandića, jedan HDSSB-a Branimira Glavaša i jedan nezavisne liste Glasnović.

Još u izbornoj noći lider Mosta Božo Petrov postavio je ultimatum HDZ-u i SDP-u da u roku od pet dana odgovore na njihovih sedam uslova za ulazak u vlast. Međutim, kada je postalo jasno da SDP nije u igri ni uslovi Mosta više nisu imali takvu težinu. Iz HDZ-a su pak najavili da neće prihvatati nikakve uslove i da će oni diktirati pregovore. Održali su sednicu nacionalnog veća stranke i najavili formiranje pregovaračkog tima.

Vremena za pregovaranje, međutim, poručila je predsednica Kolinda Grabar Kitarović, neće biti previše. 

„Neću dopustiti odugovlačenje i ultimatume koji iritiraju hrvatsku javnost”, rekla je predsednica i dodala da Hrvatska nema vremena za nova politička nadmudrivanja.

Osim formiranja vlade, pred HDZ-om je, kažu analitičari, još jedan posao, a to je čišćenje partije od ekstremnih desničara.

To će biti možda i teži zadatak nego formiranje vlade jer rezultati izbora po pojedinim izbornim jedinicama pokazuju da su najradikalniji članovi HDZ-a osvojili najveći broj takozvanih preferencijalnih glasova (birači zaokružuju jednog kandidata s liste koga bi želeli da vide u Saboru).

Među takvima je i Zlatko Hasanbegović. To bi mogao biti ozbiljan izazov za Plenkovića.

Novinar i politički analitičar Drago Pilsel za „Politiku” kaže da veruje da je Plenković dovoljno snažan da očisti partiju od desnice.

„On je čovek koji se nije mogao prepoznati u diskursu Karamarka i zato nije bio toliko aktivan u stranci. Ipak, nivo demokratičnosti u HDZ-u je i danas ispod standarda koji je uspostavio SDP, ali Plenković pripada opciji političkog dijaloga, za razliku od Milanovića koji je divljao i koji se služi fajterskim žargonom. I do kraja je ostao ohol i nije svestan svojih grešaka”, ocenjuje Pilsel i dodaje da je Milanović morao da ode sa čela stranke jer bi SDP s njim na čelu na lokalnim izborima u maju sledeće godine doživeo debakl.