U Grčkoj više od 60.000 migranata

Od našeg dopisnika

Atina – Broj migranata u Grčkoj zvanično je prešao takozvanu psihološku granicu od 60.000 i sa poslednjim dolascima sa turske obale na kopunu i na ostrvima ih je 60.042.

Situacija u prihvatnim centrima na ostrvima u istočnom Egeju, Lezbosu, Hiosu i Samou je dramatična jer broj od preko 13.000 migranata daleko, gotovo dvostruko premašuje smeštajne kapacitete.

Svakodnevno dolazi do sukoba među migrantima u kampovima i do protesta. Na Kosu su zapalili dušeke u prihvatnom centru, na Lezbosu su probili zaštitnu ogradu, izašli u grad i protestovali na ulicama.

Ali tu se sve ne zaustavlja jer svakodnevno stižu prijave o pljačkama, napadima na prodavnice, uličnom razbojništvu... Lokalne vlasti već su više puta apelovale na vladu da preduzme hitne mere i „prekobrojne migrante” prebaci u druge, manje opterećene kampove na kopnu.

Sudeći po razvoju situacije, talas novih migranata koji stižu na egejska ostrva se ne smanjuje, dnevno je po nekoliko stotina novih, nema dovoljno hrane, lekova, prostora...

Prema zvaničnim podacima, na severu Grčke smešteno je 16.425, u  centralnom delu zemlje 2.482, a u kampovima u okolini Atine, na Atici, gotovo 9.000 migranata od čega 2.500 u grčkim kućama.

Komitet za izbeglice UN zbrinuo je 8.693 migranta, ali gotovo njih 8.000 ostaje van svakog organizovanog smeštaja, praktično – i bez svake kontrole jer se ispostavilo da se za 4.000 migranata uopšte ne zna gde se nalaze.

Grčka je od EU za rešavanje migrantske krize dobila u prvom paketu 53 miliona evra, a u poslednjem 115 miliona evra koji treba da budu garancija da će im se obezbediti smeštaj i kontrola.

Ministar za migraciona pitanja Janis Muzalas poručuje da će sredstva, koja su u suštini nedovoljna, biti iskorišćena za izgradnju novih smeštajnih kapaciteta, ali da ostaje nejasno šta će biti ako Evropa primeni najcrnji scenario i počne da migrante vraća u Grčku kao prvu zemlju EU u koju su ušli.

Premijer Aleksis Cipras je govoreći na Međunarodnom sajmu u Solunu izrazio nadu da će sporazum između EU i Turske zaživeti, da će se naći zajednički jezik i da neće doći do ponovne aktuelizacije Dablinskog sporazuma na čemu su, naglasio je, insistirale Nemačka ali i druge evropske zemlje.

„Verujemo da Turska shvata da joj je Evropa potrebna i da, obratno, i evropske zemlje razumeju važnost i ulogu Ankare”, izjavio je Cipras i podsetio da i evropske zemlje imaju obaveze prema migrantskoj krizi koje treba da ispunjavaju, i da su umesto 33.000 obećanih, rešili pitanje samo 3.000 migranata.

Premijer Cipras očekuje da će učestvovati na „mini-samitu” lidera evropskih zemalja posvećenom migrantskoj krizi 24. septembra u Beču gde će se, kako je najavljeno, razgovarati i zaštiti šengenskih granica, posebno onih spoljnih. Atina izražava nadu da se neće ponoviti scenario sa prethodnog skupa na koji Grčka nije bila pozvana iako je zemlja koja je najkonkretnije suočena sa problemom migranata, posle čega je došlo do zaoštravanja u diplomatskim odnosima Atine i Beča.          

U međuvremenu, Grčka čini napore da mlade migrante školskog uzrasta uključi u obrazovni program i omogući im školovanje. Tako su školska zvona u ponedeljak zvonila za početak školske godine i za migrante.

U atinskoj tzv. interkulturalnoj školi časovi u posebnim odeljenjima su počeli za 140 dece iz 25 različitih zemalja. Trenutno je u Grčkoj 13 osnovnih interkulturalnih škola, pet osnovnih i osam srednjih.

To je, naravno, nedovoljno za ukupan broj dece školskog uzrasta jer činjenice govore da u reci migranata koji su stigli u Grčku preko 40 posto čine deca od kojih je, opet, polovina za školu.

Prema planu grčke vlade, obrazovanjem treba da bude obuhvaćeno preko 8.500 dece migranata, ali u ovom trenutku mesta u školama su obezbeđena za 2.700.

To se prvenstveno odnosi na decu koja su smeštena u grčkim porodicama ili kućama i koja koliko-toliko normalno mogu da pohađaju nastavu.

Grci su pomagali i pomažu hiljadama migranata sa kojima žive već više od godinu dana iako je, sasvim sigurno, lokalno stanovništvo na siromašnim ostrvima već umorno od migrantskog problema sa kojim više ne zna kako i koliko još dugo treba da se nosi.

Opet, dese se stvari koje se ne zaboravljaju. U nedavnim poplavama koje su zadesile Grčku, stradala su mnoga sela u severnom regionu Trikale gde su smešteni i  prihvatni centri.

Neka sela su bila odsečena od ostalog dela zemlje i kada su lokalne vlasti uputile apel da im se organizovano dotura voda i hrana, migranti iz Sirije su se prvi javili da pomognu i priključili su se dobrovoljačkim ekipama.