„Resavica" za nesanicu

Ceo dan molim rudare da zamrznu izvršenje svojih zahteva za naplatu potraživanja neisplaćenih naknada za smenski rad, rekao nam je juče vidno uzbuđen Stevan Dželatović, v. d. generalnog direktora „Resavice”. Javni izvršitelji popisuju imovinu za plenidbu, što će, ako se nastavi, uništiti firmu. Oko 1.400 ljudi je potpisalo ponuđeni sporazum o isplati duga, ali 1.300 još to nije učinilo. Prva rata od 50.000 dinara stiglo bi im u oktobru, a ostalo na 24 meseca, pod uslovom da se odreknu kamata.

Druga ponuda je isplata 50.000 dinara odmah prilikom potpisivanja ugovora, a ostalo na 36 meseci, ako se odreknu 50 odsto kamate. Treća mogućnost je – 50.000 dinara odmah, a ostalo na 48 meseci, ako se ne odreknu kamate.

Ukupna potraživanja za smenski rad od oko dve milijarde dinara traži 2.700 rudara za period 2007–2014. godine. Firmu je tužilo 1.400, a 1.000 nije, ali ima i penzionera kojima se duguje.

– Javni izvršitelji naplaćuju potraživanja rudara „Resavice” tako što popisuju imovinu preduzeća, koja se zatim prodaje – izjavio je za naš list Jovan Velisavljević, predsednik Osnovnog suda u Despotovcu. – Reč je o rudarima koji su dobili parnicu i izabrali da se naplate preko javnih izvršitelja, a ne preko suda. Prvostepene presude Osnovnog suda u Despotovcu potvrdio je Apelacioni sud u Kragujevcu, a odluke drugih osnovnih sudova nadležne apelacije u Nišu i Kragujevcu. Ovo je uobičajeni postupak i u skladu je sa zakonom. On važi i za javna preduzeća. Kad javno preduzeće ne izvrši svoju finansijsku obavezu, ako izgubi sudski spor – sledi popis i plenidba imovine.

Da li bi „Resavica” imala para da rudarima isplati nadoknadu za smenski rad da je ugalj prodavala po tržišnoj ceni?

Šef Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen objavio je nedavno podatak da je „Resavica”, praktično, zakonom primorana da ugalj prodaje povlašćenim trgovcima po cenama nižim od tržišnih. Trgovci ga, zatim, na štetu poreskih obveznika, prodaju po dvostruko većoj ceni. Ovo javno preduzeće sa devet rudnika sa podzemnom eksploatacijom je u više navrata tražilo od Vlade Srbije da mu omogući prodaju uglja po tržišnoj ceni, ali bez uspeha.

Generalni direktor „Resavice” Stevan Dželatović izjavio je da je Verheijenova informacija tačna, ali samo delimično. Rudnici najveći deo svoje proizvodnje prodaju direktno kupcima, a samo petinu godišnje proizvodnje od oko 600.000 tona prodaju trgovcima.

Verheijen je u svom blogu podsetio da srpski poreski obveznici direktno plaćaju plate svih 4.000 radnika u „Resavici”, kroz državne subvencije.

„Drugo, rudnik je primoran zakonom da svoj ugalj prodaje po ekstremno niskim cenama – 7.900 do 9.300 dinara po toni, što je blizu polovine trenutne tržišne cene za ugalj”, naveo je prvi čovek predstavništva Svetske banke u Beogradu. „Takođe smo otkrili da taj isti ugalj posrednici onda preprodaju kompanijama i postrojenjima, ali ovog puta po tržišnim cenama – isti ugalj koji im je ’Resavica’ prodala za oko 8.000 dinara, posrednici prodaju za 16.000-17.000 dinara uz maržu od preko 100 odsto. Glavni razlog za to je što samo nekolicina privilegovanih trgovaca ima pravo da kupuje ugalj od ’Resavice’.”

Po Dželatovićevim rečima, „Resavica” je sindikatima prodala samo oko 100 tona uglja po ceni od 9.300 dinara. On je objasnio da u ovom rudniku samo deo proizvodnje čini ugalj „u komadu”, veličine od šest do 15 centimetara, dok je ostatak ugalj sitnije granulacije – od pola centimetra do najviše šest centimetara. Ovaj ugalj se kasnije preprodaje preduzećima, pri čemu cena sitnog uglja ne zavisi od njegove veličine, već od kalorijske vrednosti. Tako „Resavica” ugalj prodaje po ceni od 3.963 dinara po toni za veličinu od dva do četiri centimetra, čija je kalorijska vrednosti od 11.500 kilodžula, pa do 8.310 dinara za „pranu kocku” toplotne moći od 19.205 kilodžula.

– Tražili smo da nam Vlada Srbije odobri za 11,7 odsto više cene, koje nisu menjane još od 2013. godine, ali nam do sada to nisu odobrili – izjavio je v. d. direktora „Resavice”.

Dželatović je negirao tvrdnju da do uglja dolaze samo povlašćeni trgovci. On kaže da je izbor trgovaca javan i da se imena firmi koje mogu da dođu do uglja, pod uslovom da ispune uslove, mogu videti na sajtu „Resavice”. Ove godine se na javni poziv javilo 64 preduzeća, od kojih su prihvaćene prijave njih 55.

U Ministarstvu rudarstva i energetike kazali su da ne postoje povlašćeni kupci, niti povlašćene cene uglja. Jednom godišnje „Resavica” raspisuje javni tender za prodaju uglja za veleprodaju. Pravo da učestvuju na tenderu imaju sva zainteresovana pravna lica koja se bave trgovinom ugljem. Reč je o transparentnom postupku i sve informacije, uključujući i spisak svih kupaca, dostupne su na sajtu „Resavice”.

U Ministarstvu rudarstva još napominju da „Resavici” nije zabranjeno da ugalj prodaje po tržišnim cenama, već da cenu uglja, na predlog „Resavice”, odobrava Vlada Srbije, što je procedura u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima. Godišnjim planom „Resavica” određuje cenu uglja i traži saglasnost vlade. Ali, plan poslovanja za 2016. godinu još nije usvojen, jer ga „ Resavica” nije usaglasila sa Ministarstvom privrede. Predlogom plana za 2016. godinu predviđeno je povećanje cena, koje će stupiti na snagu nakon njegovog usvajanja, kazali su u ministarstvu.

Sve u svemu, mnogo zapetljano i nejasno.