Smrdibube svuda oko nas

Ima ih svugde – na zidovima, terasama, po plafonima, podovima, ćoškovima... Čim otvorimo prozore, u sobu uleće nova tura smrdibuba. Ne znamo kako da ih se otarasimo jer su brze i začas se uvuku unutra. Srećom, nisu opasne. Ovih dana nije lako poljoprivrednicima i ratarima – ovi insekti, posebno određena vrsta stenice povrća, sve više se hrane gajenim biljkama, a najviše paradajzom.

Svi zajedno imaju istu muku – male zelenkasto-smeđe bube za sobom ostavljaju neprijatan miris, ali i oštećuju plodove pred berbu koji zbog šteta nemaju nikakvu tržišnu vrednost. 

U Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju poručuju da se svake godine, a posebno u septembru i oktobru, sugrađani žale na najezdu smrdibuba u domaćinstvima.

– Zbog klimatskih promena i povećanja vlažnosti prethodnih dana, smrdibube su sada praktično svuda oko nas. Čim malo zahladni, a noći i jutra postanu svežiji, one bi da nađu toplije skrovište, pa ulaze i u stanove. Smrdibuba ima bukvalno svugde, u svakom kraju Beograda, a ne samo pored livada, parkova, reka, kanala i šuma, kao što smo obično navikli kada je reč o insektima – otkriva dr Ivan Aleksić, iz Zavoda za biocide.

Srećom, ove zelenkaste bubice ipak nisu opasne za ljude, a njihova najezda je kratkotrajna. Ovu vrstu još zovu i „smrdljivi martin”, a poznate su po tome što vole toplije prostore. Njihova najezda traje u dva navrata godišnje – najpre u proleće, ali je najveća u jesen, kada se pred hladnoćom bube ponovno sklanjaju u toplija zatvorena skladišta, s voćem i povrćem, a neretko zalutaju i u stanove. U samoodbrani, kad su uznemirene, bube ispuštaju sekret neprijatnog mirisa, pa im je narod zato i odredio slikovito ime. Upravo sekret, dodaje Aleksić, služi smrdibubama kao odbrana od predatora kojima na taj način stavljaju na znanja da su neukusne.

Ulogu štetočine smrdibube na sebe preuzimaju samo kada je u pitanju povrće. Najčešće se, otkrivaju ratari, zakače za paradajz, krastavac i papriku, ali u Institutu „Tamiš” podsećaju da je najveći problem mali izbor preparata efikasnih u suzbijanju ove štetočine.

– Da bi se stenicama stalo na put potrebno je ponoviti relativno veliki broj tretmana, ali se i tada ipak ne dešava ih ne bude u usevu. Za potpunu kontrolu potrebno je kombinovati biološke i hemijske mere borbe, ali prvenstveno na osnovu biologije štetočine. Osim na paradajzu, paprici i krastavcu, javljaju se i na soji, pasulju i boraniji. Oštećuju plodove pred berbu koji usled toga nemaju nikakvu tržišnu vrednost. To rade tako što usnim aparatom za bodenje i sisanjem nanose ubode na pokožici ploda – objašnjava Maja Sudimac, inženjer u oblasti zaštite bilja u Institutu „Tamiš”.