Železnice gase 16 pružnih pravaca

Šta će se dogoditi sa oko 850 kilometara nerentabilnih pruga, koje prave gubitke „Železnicama Srbije“ nije sigurno ni posle neuspešnog javnog poziva lokalnim samoupravama koje za sada uglavnom nisu zainteresovane da preuzmu njihovo održavanje. Na spisku deonica koje čeka možda i zatvaranje, kako saznajemo, nalazi se 482 kilometra ili 16 pružnih pravaca, uglavnom u Vojvodini, na kojima i po 20 godina ne saobraćaju vozovi. Reč je o pravcima poput pruge Kanjiža–Senta od 22 kilometra, Bečej–Senta u dužini od 36 kilometara ili Bratinac–Kostolac od 15 kilometara. Ovi pružni pravci su, prema izveštaju „Infrastrukture železnice“, nerentabilni, a ovo preduzeće ipak mora da plaća kompletno održavanje i druge dažbine, kao njihov vlasnik.

Sa druge strane, problem je i finansiranje i održavanje šest pruga u dužini od 360 kilometara na kojima se odvija saobraćaj, ali na kojima ovo preduzeće beleži godišnji gubitak od 250.000 evra. Jedan od primera je pravac Doljevac–Merdare u dužini od 88 kilometara na kome „Infrastruktura železnice” godišnje izgubi 60.000 evra, saznaje „Politika”.

Iako je javni poziv na adrese lokalnih samouprava stigao još početkom juna, odziva nije bilo, prvenstveno zbog nedostatka novca posebno kada se zna da je reč o vrlo zapuštenim prugama. Interesovanje su pokazale samo opštine Šid, Sremska Mitrovica i Paraćin.

Kako kaže Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, njihova ideja je

da pruga Paraćin–Popovac ostane u upotrebi, a održavaće je kroz javno privatno partnerstvo sa Cementarom „Beočin”.

– Ova pruga ide do sela Popovac gde se nalazi cementara, a inače prolazi i pored Staklare „Paraćin”. Cementara je i ranije bila zainteresovana za korišćenje pruge, a za nas je bitno da opštini postanu dostupni neki drugi pružni pravci koji nisu u funkciji, a „Železnica” ih je zadržala. Razlog je to što imamo velikih problema sa ukrštanjem ostale infrastrukture sa tim starim prugama, a neki delovi se mogu koristiti za izgradnju nove infrastrukture – kaže Paunović i dodaje da opštinu ovo ništa neće koštati, jer će održavanje pruge finansirati cementara.

Na pitanje kako komentariše to što ostale opštine nisu pokazale interesovanje kaže da je to razumljivo pošto lokalne samouprave nemaju novca i ovaj posao bi za većinu predstavljao ogroman teret.

Upravo to je razlog što i dalje nema zainteresovanih ni za održavanje oko 180 kilometara pruga u srednjem Banatu. Deonice Zrenjanin – Sečanj – Vršac – Bela Crkva i Rimski šančevi – Orlovat su nerentabilne, a lokalne samouprave i kada bi udružile sve budžete, kako kažu, ne bi imale dovoljno novca za njihovu sanaciju.

Profesor Građevinskog fakulteta u penziji Aleksandar Cvetanović kaže da je racionalan potez „Železnice” da prestane da ulaže novac u pravce na kojima je više osoblja nego putnika, ali da je demagoški nuditi posao održavanja lokalnim samoupravama koje za to nemaju ni novca ni organizacije. Isti slučaj je i sa najavama da će neko da kupi te pruge.

– Najbolje bi bilo da se te deonice zamrznu i da sačekaju bolja vremena. Nikako ih ne bi trebalo otuđiti, jer su koridori, odnosno prostor koji zauzima pruga, bogatstvo koga se ne treba odricati. Oni su najvažniji, a državi bi bilo najjeftinije da te pravce, koji su nerentabilni na, neki način konzervira i obezbedi tu imovinu, kaže prof. Cvetanović i dodaje da se to svuda u svetu rešava na isti način.

Železnica je, kako objašnjava, svuda u Evropi nerentabilna i tamo gde je ima, ona je odraz komfora ljudi i podrške privredi. Mi nemamo privredu, a i onih koji mogu da plate komfor je sve manje, kaže naš sagovornik.