Ocenjivaću državne direktore

Javna preduzeća treba da pune republički budžet, a ne da budu kamen oko vrata vladi i moj zadatak će biti da to i ostvarimo, tako što ću kroz koordinaciju skenirati njihov rad, tražiti gde leži problem i predlagati kako da on bude rešen, a na vladi i premijeru je da procene da li je rešenje dobro i hoće li ga prihvatiti.

Ovako svoj posao u vladi opisuje Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju rada javnih preduzeća i regionalni razvoj i lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije.

Šta konkretno podrazumeva koordinacija rada javnih preduzeća?

Praćenje njihovog rada i formiranje određenog mišljenja. Svaki gazda kad formira preduzeće, pa tako i država, želi da ono ostvaruje profit, da nam pruži usluge koje ćemo da platimo, ali ne tako da to bude više od onoga što smo dobili zauzvrat.

Lepo zvuči, ali kako ćete to izvesti u praksi, hoćete li, na primer, moći nešto da naredite EPS-u, „Srbijašumama”?

Počećemo snimanje stanja od šestomesečnog bilansa za ovu godinu, da vidimo šta smo zatekli i kakvi pomaci mogu da se ostvare u narednom periodu. Hoću da vidim programe poslovanja, koliko su realni, posluje li se sa gubitkom ili dobitkom i zašto...

Može li od vašeg rada da zavisi mesto direktora u nekom javnom preduzeću?

Ja mogu da iznesem predlog i iznosiću ga. Direktori javnih preduzeća moraju ubrzanim koracima da napuštaju logiku ponašanja poglavica indijanskih plemena, da mogu da rade šta hoće i kako hoće, bez obzira na to ko ih je imenovao. Moja je želja, ali i moralna obaveza i dužnost, da premijeru i vladi kažem kako stoje stvari, a vlada je imenovala direktore, pa je jedino ona i merodavna da ih razreši.

Hoćete li biti ograničeni time što, na primer, direktor čije ste propuste uočili pripada premijerovoj stranci?

Ne. Mene je premijer Aleksandar Vučić predložio za ovaj posao i ključni instrument je tu – spremnost premijera da sprovede reforme i promene. Nijedan ministar nema štap i šargarepu u svojim rukama. Direktore JP postavlja vlada, postoje jasne procedure i, što je najvažnije, autoritet premijera i njegova spremnost da vlada preduzima mere koje će rezultirati time da preduzeća budu uspešna i da pune budžet.

Kada vam je ponudio ovo mesto, da li vam je Vučić dao odrešene ruke za rad?

Može se i tako reći, ali svi znamo da odrešene ruke, u organizaciji vlasti kakva je naša – tako nešto ne postoji. Međutim, davaće mi podršku za sve predloge koji budu utemeljeni na realnim činjenicama.

Priču o regionalnom razvoju slušamo decenijama i nema pomaka, šta vi planirate?

Pokušaću da od ljudi koji rade u vladi i koji imaju iskustva napravim tim, koji će svaki problem temeljno proučiti i predložiti šta može da se uradi. Ali, problemi nerazvijenih područja ne mogu ni da se sagledaju, ni da se reše slanjem mejlova iz Beograda, mora da se bude na terenu, u kontaktu sa ljudima, da se čuje šta ih muči, da se jedan po jedan problem rešava u saradnji sa resornim ministarstvima. Dakle, biću na terenu, razgovaraću s ljudima, koji najbolje znaju šta im treba tu gde žive da bi tu i ostali i živeli bolje.

Bili ste vrlo uspešni kao direktor JP Pošta Srbije, voleli ste taj posao i rezultate koje ste postizali, šta vam je bio motiv da sa takvog mesta odete na mesto gde vam je plata za 170.000 manja, a pri tome je posao teži, jer vaši rezultati ne zavise samo od vas?

Izazov. Ja volim da radim. Ostvario sam rezultat sa Poštom, hoću, kad se sretnemo iduće godine, da mogu da vam nabrojim javna preduzeća za čiju koordinaciju sam bio zadužen, u kojima je došlo do napretka.  Verujem da takav rezultat mogu da ostvarim, u suprotnom ne bih ni prihvatio ovu funkciju. Naravno, ima još jedan motiv, ja sam političar, predsednik sam stranke, kojoj je cilj da zaštiti određene kategorije ljudi, penzionere, zaposlene, one koji ne mogu da nađu posao, a i dalje ću se držati devize – nema viška zaposlenih, ima manjak posla, pa ko hoće da bude direktor neka nađe posao ljudima.

Verujete da će ljudi da poveruju u ovakvo obrazloženje?

Verujem. Ja imam dovoljan broj godina da bih sada jurio i grabio nešto. Ovo jeste veliki izazov i mi kao politička opcija, koja je danas dobro utemeljena, kao partija koju će ljudi prepoznati kao nekoga ko se zalaže za njih.

Vlada je vašu savetnicu Miru Petrović imenovala za vršioca dužnosti direktora JP Pošta Srbije, hoće li ona biti postavljena na to mesto kao direktor?

Mira Petrović je imenovana za vršioca dužnosti, dok se ne steknu uslovi predviđeni Zakonom o javnim preduzećima za izbor novog direktora, za šta će biti raspisan javni konkurs. Ona će, pretpostavljam, tada konkurisati kao i svi drugi ljudi koji to budu želeli. U ovom trenutku, ona ima ozbiljan zadatak da zatečeni rezultat još popravi.

Gospođa Petrović je bila vaš blizak saradnik, zajedno ste ostvarili i te rezultate, ali ukoliko ona bude izabrana na vaše mesto, sudeći po reakcijama na ovo imenovanje v. d., moglo bi se očekivati reagovanje da ste, praktično, vi i dalje zadržali direktorsko mesto?

Takvih priča će uvek biti. Za mene je mnogo bitnije da svi koji komentarišu sačekaju devetomesečni, pa završni račun, pa da objektivno, na osnovu tih rezultata kažu šta imaju. Ja ću, kao ministar kome je u opisu posla koordinacija rada javnih preduzeća, pa i JP Pošta Srbije, prvi reći šta budem imao o tome. Ima još jedna stvar, žene su vrlo vredne, inteligentne, odgovorne, zašto bi nekom smetalo da jedna takva žena vodi neko javno preduzeće. Ja mislim da je to dobra ideja.

PUPS je odlučio da na lokalne izbore u Beloj Palanci izađe samostalno, to niste praktikovali?

Jesmo u nekoliko navrata, ali nije bilo primećeno u medijima. Opredelili smo se za samostalan nastup na svim narednim lokalnim izborima koji budu raspisani. Da ponudimo građanima svoj program i da vidimo šta oni o nama misle. Ne mora niko drugi da istražuje naš rejting, neka ga građani ocene. Veliki je to rizik, ali mi ćemo prihvatiti ocenu građana, a molim i gospodu virtuelne da je prihvate.

Da se vi to možda ne pripremate za predsedničke izbore, hoćete li se kandidovati?

(Smeh) O tome uopšte nisam razmišljao. Jedno su lokalni izbori, drugo parlamentarni, a treće predsednički. Mi vrlo dobro znamo da kandidat mora da dobije više od polovine glasova izašlih birača da bi postao predsednik, a to je moguće samo ako iza njega stoji najjača politička opcija, ili skup stranaka koje podržavaju jedan koncept i jednog kandidata. To je vrlo ozbiljna stvar. Svi znamo Kubertenovo pravilo u tome kako je važno učestvovati na olimpijadi...

Ali, vi više volite da pobedite?

Ja sam, ipak, za to da je važan i rezultat (smeh).

Četiri ocila

Kako ste došli na ideju da definišete četiri ocila kao red, rad, rezultat i odgovornost?

Ništa čudno nisam rekao. Imamo mi to „Samo sloga Srbina spasava”, ali u domenu mog posla četiri ocila – red, rad, rezultat i odgovornost – to treba da budu četiri ocila naše politike...

Pa mi ni ova postojeća ne poštujemo, a tek red, rad...

Koliko smo složni, ja to ne znam. Ali znam da bismo, kad bismo ova četiri ocila kako sam ih ja definisao  poštovali, svi živeli bolje, imali bismo veće plate i penzije, i bolje zdravstvo, i naučnoistraživački rad, i prosvetu...