Značaj muzičkih urednika se vidi tek sada, kada su gotovo proterani sa radija, iako su nekada bili omraženi među muzičarima gotovo kao muzički producenti. Sa izuzetkom programa koje emituje Radio Beograd, praktično sve radio-stanice u Srbiji emituju nepromenljive liste od po nekoliko stotina istih pesama koje se vrte ukrug.

Najčešće je reč o pesmama iz perioda 1970–2000, sa naglaskom na poslednje dve decenije prošlog veka. Ko i zašto sprečava ovdašnji radio u obavljanju jedne od osnovnih kulturnih misija – emitovanju muzike koja se danas stvara i njenih autora?

Prvi deo odgovora leži u procesu zvanom formatiranje radija. To je nama naša tranzicija dala – kao i svi drugi mediji, ni radio više nije glasilo radnih ljudi i građana sa svrhom da ih prosveti i informiše. Radio je danas ekonomski subjekt prepušten stihijama neoliberalnog tržišta, dužan da posluje sa dobitkom i opstane na tržištu.

Vladimir Krakov

Džek Keruak [Meksiko Siti, Meksiko] Alenu Ginsbergu [San Francisko, savezna država Kalifornija]

Izabrana pisma Džeka Keruaka i Alena Ginsberga, prevod s engleskog Muharem Bazdulj (iz neobjavljenog rukopisa koji uskoro izlazi u izdanju izdavačke kuća Klio)

(Foto Bernard Plosu)

26. septembar 1956.

(Veliki pozdrav za Pitera)

Dragi Alene,

Evo me dakle – Upravo sam (u svojoj tavanskoj ćeliji) ispisao (uz svetlost sveće) prvo tužno ozbiljno poglavlje „Anđela u svetu” koji se bave našim poslednjim periodom u San Franu i s čime ću da čekam tri-četiri godine dok ne objavim druge stvari, jer će biti intenzivno divlje i lično – Sve o tebi, meni, Piteru, Gregoriju, Lafkadiju, Nilu itd, anđelima, itd, sa nevidljivim krilima koja ne pomažu – (i mojom vizijom srebrnih krstova koje sam video).

Zasluge u zemlji baba i stričeva

Društveni ugled neke nagrade zavisi od poverenja u njenu pravednost

Naš akademik i vrhunski umetnik Dejan Despić nas je sve svojim neobičnim postupkom podstakao na razmišljanje o zaslugama i nagradama. On je vratio možda najugledniju nagradu u zemlji u znak protesta zbog nepriličnih nagrada olimpijcima. Po njemu, te nagrade ne samo da su neumesne u društvu siromaštva i oskudice već su neumerene i u odnosu na sredstva koja se izdvajaju za kulturu, prosvetu, zdravstvo...

Predrag Marković

50. BITEF

Paranoja u Severnoj Koreji

Shvatile smo da smo uhvaćene u mrežu različitih propagandi. Htele smo da prikažemo publici način na koji one deluju

(Foto Rade Krstinić)

Sloboda je najskuplja kapitalistička reč najavljena je od strane selektora kao jedna od najoriginalnijih bitefovskih produkcija u poslednjih 50 godina.

Pojurili smo na lice mesta da u Bitef teatru pogledamo predstavu u nastajanju koju su osmislile i izvode je dramaturškinje Maja Pelević i Olga Dimitrijević.

Uoči rođendana „oca nacije” Kim Il Sunga, autorke su se uputile u ovaj poslednji ostatak hladnog rata s idejom da ispitaju ideju slobode u savremenom svetu, u kome dominiraju najrazličitiji, manje ili više očigledni oblici nadzora, kontrole i manipulacije.

Tina Perić

UMETNOST I KRIMINAL

O lopovluku, vandalizmu i drugim srodnim umetničkim tehnikama

Brener, koji je uhvaćen kako sprejom crta znak dolara na Maljevičevoj slici, pred sudom je rekao da je radio samo ono što se od umetnika očekuje, dok je Ulaj izveden pred sudije nakon što je ukrao sliku iz muzeja i odneo u stan turskih imigranata

Pozivajući se u istoriji umetnosti već sasvim legitimisane kategorije redimejda i „nađenog objekta“, nemački umetnik Tim Ulrihs je još na prelazu iz šezdesetih u sedamdesete godine prošlog veka formulisao termin „ukradenog predmeta”. Na svojim samostalnim izložbama u muzejima u Vizbadenu 1971. i Nirnbergu 1974. izložio je predmete koje je po samoposlugama krao u periodu od 1969. i 1972. godine, i „umetničku krađu“ je proglasio za „demonstraciju totalne umetnosti”.

Stevan Vuković