U čast Šumadincima pod crvenom zastavom

Kragujevac – Šumadijski partizani dobili su svojevrsnu spomen-sobu, pošto je  u kragujevačkom Domu sindikata, sedištu Subnora Kragujevca i Šumadije, otvorena trajna izložba ličnog naoružanja boraca i rukovodilaca Trećeg kragujevačkog bataljona. Izložba pušaka i mitraljeza koje su nosili pripadnici ove jedinice u sastavu Prve proleterske brigade otvorena je u okviru proslave 75 godina od savetovanja partizanskih komandanata iz Srbije u selu Dulenu nadomak Kragujevca.

Iako značajno po odlukama koje su donete, „Dulensko savetovanje” je dugo bilo zanemareno zbog dominantne jugoslovenske istoriografije koja se, kako je ovim povodom rekao predsednik gradskog i regionalnog Subnora Željko Zirojević, uvek trudila da iz svesti naroda izbriše sve ono što je imalo nacionalni predznak.

„Dulensko savetovanje”, održano 16. septembra 1941, ujedno je i Dan Subnora Kragujevca i Šumadije, čije je članove, na otvaranju izložbe, pozdravio predsednik ovog udruženja Dušan Čukić. Naglasivši da je centar Šumadije „ishodište slobodarske tradicije, čojstva i junaštva našeg naroda”, Čukić je ukazao i na opasnosti koje sa sobom nose sve izraženiji pokušaji revizije istorije.

– Fašisti su vojnički poraženi 1944/45, ali smo svedoci da ponovo pružaju svoje đavolske pipke. Ta mračna ideologija, dugo skrivana u nekom ćošku, ponovo se budi. Kao organizacija sa 130.000 članova, Subnor tome mora da se suprotstavi. Kragujevac jeste mesto stradanja i žrtvovanja, ali i grad koji ume da slavi pobedu i lepotu življenja. U Izraelu postoji Zid plača, kao simbol jednog nepokorenog naroda, ali to je i ovaj naš zid, na kom svaka puška i mitraljez govore u ime jednog borca pod crvenom zastavom koji se suprotstavio fašistima i njihovim slugama. Oni su založili svoj život za slobodu otadžbine, a u ime potonjih generacija koje istoriju ne smeju da zaborave, ako žele da imaju budućnost – rekao je predsednik Subnora.

Treći kragujevački bataljon nastao je iz Kragujevačkog partizanskog odreda, koji je osnovan 12. jula 1941. godine. Kao deo Prve proleterske brigade učestvuje u povlačenju preko Igmana, bori se na Sutjesci i Neretvi. Komandant je bio Radisav Raja Nedeljković, a politički komesar Mijalko Todorović Plavi. Treći kragujevački bataljon dao je devet narodnih heroja.

– Jedinica je u početku imala 361 borca. Sa ulaskom u sastav Prve proleterske brigade, Treći kragujevački bataljon broji 563 vojnika pod oružjem. Oni su dali presudan doprinos prilikom proboju fronta na Sutjesci – objasnio je Zirojević.

Osim pomenutih, na izložbi je predstavljeno oružje koje su nosili Milan Blagojević Španac, Voja Radić, Vlada Drndalo, Vitomir Vita Janjić, Dimitrije Janković Cici i Dragoslav Ratinac, prvi poginuli borac Trećeg kragujevačkog bataljona.

Pojedine pripadnike ovog legendarnog partizanskog odreda dobro su upamtili i potomci onih Kragujevčana i šumadijskih domaćina koji su, odmah po završetku rata, bez suđenja, proglašeni „narodnim neprijateljem” i streljani u zloglasnoj „Kapislani”.