Parada ponosa održana bez incidenata

Parada ponosa, koja je okupila nekoliko stotina pripadnika LGBT populacije, brojne ambasadore zapadnih zemalja, veliki broj predstavnika nevladinog sektora i jednog ministra Vlade Srbije, održana je u centru Beograda bez većih incidenata – pre svega zahvaljujući jakom policijskom obezbeđenju koje je blokiralo prestonicu od ranih jutarnjih sati.

Da li zbog toga što su najekstremniji navijači i redovni izazivači nereda na beogradskim ulicama pohapšeni posle velikog derbija u subotu poslepodne ili zbog činjenice da se ova manifestacija održava tri godine zaredom, tek – atmosfera na ovogodišnjem „Prajdu” bila je neuporedivo opuštenija i veselija nego svih prethodnih godina. Iako nezvanične procene govore da je oko 1.000 učesnika „Prajda” čuvalo oko 5.000 policajaca, oko 1.000 manje nego prethodnih godina, iz policijske scenografije ove godine su izostali elementi koji su ranije doprinosili podizanju tenzije, kao što su borna kola, vodeni topovi i maskirne uniforme.

Učesnici "Prajda" (Foto Fonet)

U baštama kafića u okolini Slavije i Cvetnog trga, koji su prethodnih godina bili zatvoreni, ove godine sedeli su Beograđani i s prijateljima, mališanima i kućnim ljubimcima uživali u ispijanju podnevne kafice. U povorci se nalazio i veliki broj roditelja sa decom, koji su očigledno odlučili da mališane nauče prvim lekcijama iz rodne različitosti kroz „praktičnu nastavu”. Mnogi od njih iskoristili su jedinstvenu priliku da se slikaju i porazgovaraju sa ambasadorima zapadnih zemalja koji su na „Prajd” došli u „kežual” izdanju – safari-košuljama i panama-šeširima.

Ni gradonačelnik Beograda Siniša Mali nije krio olakšanje što policija nije morala da interveniše tokom Parade ponosa. Ocenjujući da Beograd već treću godinu zaredom pokazuje da je grad koji poštuje različitost i bori se protiv svake vrste diskriminacije – verske, polne i nacionalne – Siniša Mali je istakao da Beograd više nije isti, da Srbija nije ista i da „neke stvari za koje smo mislili da je nemoguće da se dese, danas izgledaju sasvim normalno”.

Manje angažovanih policajaca nego prethodnih godina (Foto Tanjug

I ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić izjavila je da je održavanje Parade ponosa treću godinu zaredom veoma značajno i da je to ozbiljan pomak kad je reč o pravima LGBT zajednice. Pošto je bila jedina predstavnica Vlade Srbije, njoj je dodeljena neprijatna dužnost da „opravdava” izostanke ostalih ministara, ali i da odgovara na pitanje – da li je na paradu došla sa svojom devojkom.

„Vlada je tu ako je neki njen član tu”, glasio je solomonski odgovor Ane Brnabić. Ona je istakla da ministri u vladi još nisu razgovarali o registrovanju istopolnih zajednica niti o pravnim posledicama promene pola.

Nije želela da odgovori na pitanje da li je na „Prajd” došla sa svojom partnerkom, ocenjujući da je to nekorektno pitanje i da drugi ministri verovatno ne bi bili u prilici da odgovaraju na isto pitanje.

U povorci, u kojoj je bilo i više stotina akreditovanih novinara, nalazila se i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je istakla da je veoma važno da svi razumeju smisao „Prajda” – da smo kao društvo spremni da uvažimo pravo na različitost.

„Prajdu” je prisustvovao i predsednik DS-a Bojan Pajtić, koji je ocenio da je važno pokazati solidarnost sa svim građanima Srbije.

Mirjana Karanović, ovogodišnja kuma Parade ponosa, naglasila je da je smisao slobode u tome da svako bude ono što jeste i ne boji se da to pokaže, a predstavnik organizacionog odbora „Prajda” Boban Stojanović istakao je da veliki civilizacijski pomak predstavlja činjenica da je pre svega 15 godina Parada ponosa bukvalno ugušena u krvi. „Prajd” je završen velikom žurkom na Trgu republike, a prisutne su zabavljali Marina Perazić, Nataša Bekvalac i Bojana Stamenov

(Foto Zoran Anastasijević)

Šetnja blokirala Beograd, prolaz bio zabranjen

„Ma, ni do ’Moskve’! Propustili smo do tamo svega tri čoveka: manikira, pedikira i šminkera”, objašnjava policajac grupi turista koja se u vreme „Prajda” ni kriva ni dužna zatekla u parku Terazijska terasa. Čuvari reda naoružani do zuba nisu dozvoljavali da se pored njih provuče ni muva, pa su zato ti gosti Beograda, pored svih moljakanja, ostali zatočeni na klupicama samo nekoliko desetina metara od svog odredišta – hotela.

– Ovo je nečuveno! Nek’ idu na Ušće pa nek’ šetaju. Ko će da zaštiti naše pravo na slobodu kretanja? – bunila se sugrađanka rashlađujući se bočicom vode.

– Pa kako ove devojčice prođoše? Što mi ne možemo za njima – iščuđavala se starija dama dok joj suprug nije diskretno pokazao da devojke nose specijalne narukvice, ulaznice za šetnju LGBT populacije.

Od Slavije, skoro do Kalemegdana, svuda je bila ista situacija. Prolaz je bio zabranjen.

– ’Ajte vi u park, pa se malo odmorite. Da ste znali pa da ponesete šah i odigrate koju partiju… – našalio se jedan žandar sa starijim čovekom koji se onda vratio nazad.

„Najopuštenija” atmosfera bila je na dečjem igralištu pored Trga Slavija. Parovi sa decom i penzioneri sa zanimanjem su posmatrali sugrađane koji su u rukama nosili zastavice duginih boja.

– Šta nam treba ova bruka?! – upita se muškarac od šezdesetak godina.

– Znam ja da se vi plašite da će se deca ugledati na šetače. Ali, molim vas, pa niko nikog ne može naterati da bude gej. Ovo je njihov grad kao i naš – objasni mu devojka sa susedne klupice.

Pripadnici LGBT populacije pod zaštitom snaga bezbednosti prošetali su se do svog odredišta – Trga republike. Drugima je ipak pravo na šetnju juče bilo uskraćeno.

– Pa ni mi što smo u braku ne idemo okolo da paradiramo. Da li ste vi nekad čuli za ljude koji se organizovano šetaju gradom da bi svima pokazali da su venčani?– pita se Danijela koja je sa suprugom Predragom i dvoje dece zaustavljena na Slaviji. Ne tiču je se, kaže, tuđi izbori i ko s kim voli da spava, ali je zbunjena potrebom za javnim isticanjem seksualnosti zbog koje mora da trpi ceo grad.

A. Vuković