Srpske legende najbrojnije posle američkih

Ženeva – Kuća slavnih Svetske košarkaške federacije (FIBA) u Mjesu kraj Ženeve svedoči o bogatoj tradiciji srpske košarke. U objektu oblika otvorene šake (vidi se Fibin logo kada se gleda iz ptičje perspektive) napravljen je zanimljiv „vremeplov” u koji je smešteno i  11 poznatih imena naše igre pod obručima. Brojniji od nas su samo Amerikanci (19), a iza Rusi (9) i svi ostali.

Fibina kuća slavnih otvorena je 2007, na 75. rođendan Fibe, i do pre nekoliko godina nalazila se u predgrađu Madrida Alkobendasu, a onda je preseljena u Ženevu, da bi bila u komšiluku Fibinih kancelarija. Ta seldidba teško je pala čuvenom španskom treneru Pedru Ferandizu, tvorcu velikog Reala, jer je kao stanovnik Madrida često provodio vreme u Kući slavnih koja je i osnovana na njegovu ideju.

Sve je zapravo počelo još 1990. godine, kada je svoju zamisao izneo tadašnjem generalnom sekretaru Fibe Borislavu Stankoviću koji ga je zdušno podržao. Dvojica nekada velikih rivala (čuveni trenerski dvoboji na mečevima Reala i OKK Beograda) našli su se sada na istom projektu u kojem je Ferandiz vodio glavnu reč. Počeo je da skuplja košarkaške knjige, statistike, fotografije, dresove, značke i ostale predmete i smeštao ih u jednu zgradu u Alkobendasu. Konačno, 2001. godine, kada je sve bilo spremno, Fiba je donela odluku o osnivanju Kuće slavnih.

Prva generacija predstavljena je u Alkobendasu 2007. godine, kada su svečano primljeni Nebojša Popović, Radomir Šaper, Aleksandar Nikolić, Radivoj Korać, Obrad Belošević (sva petorica posthumno), Borislav Stanković, Ranko Žeravica i Dražen Dalipagić. Tri godine kasnije pridružili su im se Dragan Kićanović i Vlade Divac, a 2013. i Zoran Slavnić. Kao i u Nejsmitovoj kući slavnih, i ovde postoji nekoliko kategorija (igrači, treneri, sudije, funkcioneri).

Pre dve nedelje, kada smo posetili Kuću slavnih, prilikom predstavljanja „klase 2016”, nismo imali priliku da pozdravimo nove srpske legende u njoj. Iako se drugi put uzastopce dogodilo da nije uvršten nijedan od naših kandidata, i dalje ostajemo najbrojniji posle Sjedinjenih Američkih Država. Amerikanci su zastupljeni sa 19 ličnosti (računajući i Hakima Olajdžuvona koji je karijeru počeo kao Nigerijac) od toga 14 muškaraca, dok kod nas za sada nema žena. Među američkim velikanima nalaze se i Majkl Džordan, Bil Rasel, Oskar Robertson, Dejvid Robinson, Tereza Edvards, Šeril Miler, Din Smit, Dejvid Štern...

Ruse predstavljaju Aleksandar i Sergej Belov, Vladimir Tkačenko, Aleksandar Gomeljski, Vladimir Kondrašin, Lidija Aleksejeva...

Kada se uzmu u obzir svi suveniri (dresovi, fotografije, patike...) Srbija je zaposela najveći prostor u Kući slavnih. To nam je u razgovoru potvrdio i Luis Gonzales iz Fibine fondacije koja organizuje postavku.

„Gde god se okrenete tu su i Jugoslavija i Srbija. Pogledajte originalnu statistiku prve utakmice u istoriji svetskih šampionata, Buenos Aires 1950, Jugoslavija – Peru. Pogledajte legitimaciju Nebojše Popovića sa tog šampionata. Tamo dalje su fotografije, pehari i ostalo, što ne čudi jer ste pet puta bili prvaci sveta”, rekao nam je Meksikanac Gonzalez koji je bio ponosan što je ovog puta njegov zemljak Manuel Raga uvršten među velikane.

Uskoro će Kuća slavnih primiti još neke od naših legendi igre pod obručima. Među kandidatima su terenutno igrači Dejan Bidiroga, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević (jednog dana moći će da konkuriše i kao trener), Žarko Paspalj i Marija Veger-Demšar, kao i treneri Dušan Ivković, Božidar Maljković, Željko Obradović, Svetislav Pešić i Milan Vasojević.