​Kad se spoje srpske melodije sa džezom i elektrom

Od kada je, kao učenik četvrtog razreda muzičke škole „Stanković”, 2011. godine dobio stipendiju za čuveni bostonski koledž Berkli, mladi bubnjar, perkusionista i kompozitor Miloš Branisavljević daleko je dogurao. Ne samo što se diči diplomom Berklija, već u Njujorku više od godinu dana gradi svetsku karijeru.

Iako su u proteklom periodu na audicijama mnogi talenti iz Srbije dobili priliku da studiraju na Berkliju, bili su prinuđeni da prikupljaju silan novac za Boston, pa neki nisu ni otišli u SAD. Miloš Branisavljević je, kako priznaje u razgovoru za „Politiku”, pomalo bio i srećne ruke dobivši punu stipendiju:

– Veliki su troškovi u Americi, pogotovo za porodice iz Srbije (smeštaj, hrana, knjige). Ako se na to doda školarina, sve to može da bude teško. Iza svakog uspeha, pored sreće, stoji i veliki rad, posvećenost, požrtvovanje i vera da to možete da ostvarite – priča Branisavljević, dodajući da su studije na Berkliju prevazišle njegova očekivanja:

– Prednost Berklija je što bukvalno sve što je vezano za muziku možete da studirate i istog trenutka primenite u praksi, i što ima sjajan profesorski kadar, koji zna da vam objasni suštinu.

Koliko god da je Berkli na dobrom glasu, Branisavljević smatra da se u muzici nikako ne treba oslanjati samo na diplomu koledža:

– Sve zavisi od vašeg angažovanja nakon studija, a značajni su kontakti koje tamo ostvarite za nastavak karijere. Primera radi, kolega, koji je radio sa poznatim bendom „Dream Theater”, tražio je perkusionistu za njihov koncert u „Boston opera hausu”, i pozvao me je da sviram sa njima. I taj koncert je objavljen na DVD-ju 2014. godine – navodi naš sagovornik, koji se posle studija preselio u Njujork:

– Ima mnogo muzičara u Njujorku koji su angažovani, ali i 100 puta više onih koji čekaju u redu za neku priliku. Ukoliko ne znate šta tačno želite može lako da se desi da se izgubite u toj „džungli”. Zahvaljujući poznanstvima koje sam ostvario u Bostonu dobio sam većinu svirki, u početku, u Njujorku. Kako je vreme odmicalo, bivao sam sve angažovaniji. Radio sam kao aranžer za njujorškog pevača Antonija Santelma, dirigovao crkvenim horom „Sveti Sava”, snimio dva albuma, nastupao u mnogim klubovima na Menhetnu…

Branisavljević je i šef udaračke sekcije u orkestru „Ujedinjenih nacija”, koji je sastavljen od diplomata i profesionalnih muzičara:

– Dirigent Predrag Vasić je osnovao orkestar od 90 članova 2011. godine. Iza nas je pedesetak koncerata. Svaki nastup je posebno iskustvo, zato što na koncerte dolaze zvaničnici iz celog sveta i zanimljivo je videti njihovu reakciju...

Sa bendom „V3”, nedavno je snimio debi album „Folk Legacy”, koji predstavlja neobičan muzički spoj:

– Iskombinovali smo srpski-balkanski pristup sviranja melodije i ritmova sa džez harmonijom i umerenom dozom elektronike, a ima uticaja i klasične muzike. Mislim da smo Vladan Mijatović, Akoš Forgaš i ja, napravili malo drugačiji spoj... Na albumu, snimljenom u „Peter Karl” studiju u Njujorku, koji će biti objavljen krajem godine, gostuje i svetski poznati klarinetista Ismail Lumanovski – kaže Branisavljević, pozivajući publiku da delić njihovog albuma posluša i na „Jutjubu”.

Na sceni uz Čika Koriju

Mladi bubnjar je proletos, na proslavi Svetskog dana džeza u Vašingtonu, imao priliku da deli scenu sa svojim muzičkim herojima:

– Nastupao sam sa bendom koleginice Aleksandre Dende, a svirali su moji omiljeni džez muzičari: Herbi Henkok, Markus Miler, Čik Korija, Pet Metini… Jedinstven je osećaj kada delite binu sa umetnicima uz čiju ste muziku odrastali.