Vučićevo otvaranje evropskih karata

Prošlo je nešto više od mesec dana od kada je Aleksandar Vučić u parlamentu rekao da bi jedino trenutno rešenje za Kosovo i Metohiju, koje bi preseklo Gordijev čvor, bilo da Vlada Srbije prizna nezavisnost Kosova, do preksinoćne izjave da EU u oktobru možda neće otvoriti nova poglavlja u pregovorima o članstvu sa Srbijom, jer nije potpuno zadovoljna pregovorima Beograda i Prištine.

Premijer je tada u skupštini kazao da Vlada Srbije to ne može i neće da učini (da prizna Kosovo), a preksinoć je u intervjuu na Javnom servisu naglasio: „Ne znam da li će nam poglavlja otvoriti i u decembru, ili će tada biti još manje zadovoljni, pa će to da pomere za februar, ali ljudi u Srbiji treba da znaju o čemu je reč”.

Reklo bi se – ništa novo ili spektakularno nismo čuli, jer se o uslovljenosti evropskog puta Srbije otpetljavanjem kosovskog čvora već dugo priča i stoji nam makar u podsvesti.

Uostalom, tek po potpisivanju Briselskog sporazuma 2013. otvoreni su pristupni pregovori sa EU i to samo formalno, pošto je Srbija morala da preduzme određene korake u primeni tog sporazuma da bi otvorila prva pregovaračka poglavlja – u decembru prošle godine. I tada je otvoreno jedno specifično za Srbiju – 35, o Kosovu.

Ali činjenica je da se o toj, za domaće političare i javnost bolnoj vezi dva najkrupnija srpska politička pitanja dugo nije čulo od nekoga ko je na funkciji predsednika Vlade Srbije.

To jest još od onda kada je Vojislav Koštunica vratio mandat narodu (2008. godine) zbog nemogućnosti da ubedi većinskog partnera, DS, da odustane od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, budući da SSP ne podrazumeva Srbiju sa KiM.

Posle toga se to najteže pitanje u političkom životu najčešće objašnjavalo (ili izbegavalo) uz pomoć sintagme „dvostruki kolosek” ili parole „i Evropa i Kosovo”.

Šta premijer Vučić sada poručuje? Krije li se nešto iza njegove direktnosti? Već i ona prva izjava o „Gordijevom čvoru” tumačena je na najrazličitije načine – od prostog konstatovanja realnosti do možda pripreme javnosti na potpisivanje predaje Kosova.

Bez obzira na to koliko su puta do sada šef Kancelarije za KiM Marko Đurić i predsednik Srbije Tomislav Nikolić ponovili da Srbija nikada i ni po koju cenu neće priznati nezavisnost Kosova.

Politički analitičari Vladimir Vuletić i Branko Radun naglašavaju da se iz njegove poslednje izjave svakako ne mogu donositi takvi zaključci i da je on samo glasno rekao ono što svi u Srbiji, ili makar većina, znaju.

Obojica sagovornika „Politike” ovu vrstu otvorenosti pripisuju njegovoj ličnosti i političkim manirima.

„Vučić tom nekom vrstom iskrenosti pridobija, između ostalog, javnost za sebe. Ljudi su navikli da političari stalno nešto petljaju, mute, da uvek postoji neko ’duplo dno’, a on se opredelio za otvoreniji pristup, kao recimo kada je govorio šta sve građane čeka u procesu reformi. I ovo je izjava koja ne ostavlja prostor za nedoumice, ali ne govori ni mnogo o tome kuda će i kakvu će on politiku u tom smislu voditi”, ocenjuje Vuletić.

On ukazuje da je ovo o čemu Vučić govori odavno poznato, međutim kada to kaže premijer dobija na većem značaju. Ali, ne razume to kao pripremu javnosti za neku konačnu odluku u vezi sa Kosovom.

„’Priprema’ se obično vrši od širih pa prema užim krugovima, dakle analitičari, političari nižeg ranga itd. Ja mislim da je on izneo činjenicu sa kojom svi moraju da budu načisto, da tu nema nepoznanica i dilema. Kako će je ko čitati to je sasvim druga stvar. Ali on je to izneo u jednom ’statusno neutralnom’ iskazu. Nije rekao da mi moramo to da prihvatimo, on je kazao da je to nešto što je uslov i to je ono što on čuje, implicitno ili eksplicitno, u raznim kontaktima, kao što su čuli svi poslednjih desetak i više godina”, navodi Vuletić.

I Radun naglašava da se i u vreme „paralelnih koloseka” znalo da je proces evrointegracija uslovljen „srpskom spremnošću da popušta u vezi sa Kosovom” i tu nema nekih velikih promena. U toj stolici, kaže, sedeli su i Koštunica, i demokrate, i Dačić i Vučić, ista stvar je bila pred svakim.

Sada Vučić, prema njegovom mišljenju, igra politiku otvorenih karata, što je iskreniji pristup.

„Mi smo to svi znali, ali smo se možda nadali, možda smo krili od sebe ili od drugih, ili je elita to krila od javnosti, potiskivala u drugi plan, šta god ili sve to pomalo – ali je zapravo u pitanju da javnost bude upoznata sa realnom situacijom. Mislim da ovakve Vučićeve poruke ne govore o nekim budućim potezima Srbije, već više o tome da javnost bude upoznata sa suštinom problema. Da bude svima jasno i da se više ne lažemo”, ocenjuje Radun, koji upućuje i na to da poziciju Srbije sada olakšava to što se EU zabavila unutrašnjim problemima (bregzit, slabljenje Merkelove u Nemačkoj, previranje u Francuskoj gde je moguća pobeda desnice Marin Le Pen).