Temelji kule „Beograd" još bez dozvole

Gradilište najvišeg objekta „Beograda na vodi” – kule „Beograd” visoke 168 metara – na prvi pogled deluje umrtvljeno, što bi se i očekivalo od lokacije za koju nije izdata građevinska dozvola za pobijanje šipova, a to je faza u kojoj se projekat trenutno nalazi. Na placu u Savskom amfiteatru ipak se radi na šipovima – ali probnim.

Ekipa „Politike” je na ogromnom iskopu dubine oko pet metara zatekla mašinu koja ispumpava vodu i nekolicinu radnika, koji su potvrdili da, u okviru pripremnih radova za koje, kažu, imaju građevinsku dozvolu, testiraju dva probna šipa pobijena pre dva meseca na dubini od 40 metara.

Čekaju, kaže jedan od predstavnika izvođača radova firme „Novkol”, koji nije želeo da mu se ime pominje u medijima, da iz Amerike stignu dve Osterbergove ćelije, prese za jednokratnu upotrebu, koje će biti praktično „sahranjene” u druga dva probna šipa da bi ispitale njihovu nosivost pre nego što počne pobijanje 250 ostalih, temelja budućeg oblakodera od 42 sprata. On i njegov kolega nisu hteli da komentarišu to što je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbilo da investitoru kule, preduzeću „Beograd na vodi”, izda građevinsku dozvolu za njenu izgradnju, pa time ni za pobijanje „pravih” šipova. Razlog za uskraćivanje „zelenog svetla” za gradnju je to što investitor nije ispoštovao zakon, kako je ministarstvo navelo u pisanom odgovoru našem listu.

– Investitor jednostavno nije podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole u elektronskoj formi, već po starom načinu, u papirnoj. Zakon o planiranju i izgradnji jasno nalaže da se od 1. januara 2016. građevinske dozvole izdaju isključivo elektronskim putem – piše u njihovom odgovoru bez preciznijeg objašnjenja kada su odbili taj zahtev i da li su i kada izdali bilo kakvu građevinsku dozvolu budući da su kamen temeljac za kulu „Beograd” u predizbornoj kampanji 15. aprila položili premijer Srbije Aleksandar Vučić i Muhamed Alabar, vlasnik „Igl hilsa” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je strateški partner Vlade Srbije u projektu od nacionalnog značaja „Beogradu na vodi”.

Na gradilišnoj tabli postavljenoj ispred ograđenog gradilišta na desnoj savskoj obali, istina, piše broj građevinske dozvole, iz kojeg se vidi da je izdata u julu ove godine, ali su obavezna polja na „ličnoj karti” gradilišta – rokovi početka i završetka gradnje – prazna.

Ministarstvo je za „Kurir” potvrdilo da je 15. jula zaključkom odbacilo zahtev preduzeća „Beograd na vodi” za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju šipova za kulu „Beograd”, faza i etapa jedan – šipovi platoa, što se može videti u obrazloženju objavljenom na sajtu tog ministarstva. U tom dokumentu navedeno je da nisu ispunjeni i drugi formalni uslovi za dobijanje dozvole – potrebno je dostaviti izveštaj Revizione komisije za obe faze izgradnje, ugovore o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocima javnih ovlašćenja. Takođe, navedeno je u obrazloženju ministarstva, izvod iz projekta za građevinsku dozvolu nije urađen u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta.

Preduzeće „Beograd na vodi”, prenosi „Kurir”, nije u zakonom predviđenom roku od 30 dana podneo novi zahtev za izdavanje dozvole. Iz odgovora ministarstva „Politici” zaključuje se da se investitor po tom pitanju nije ponovo obraćao resoru Zorane Mihajlović.

– Ukoliko investitor podnese zahtev u odgovarajućoj formi i ispuni sve zakonom propisane uslove, nema nikakvih problema da u najkraćem mogućem roku dobije građevinsku dozvolu. Zahvaljujući reformi koju smo sproveli, danas se u Srbiji elektronske građevinske dozvole izdaju u proseku za nedelju dana – navode u ministarstvu.

Od jula, kada joj je odbijena dozvola, kompanija „Beograd na vodi” ipak nije sedela skrštenih ruku. Za naš list u pisanom odgovoru tvrdi: „Dopunili smo dokumentaciju, dobili saglasnost Revizione komisije za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije i u postupku smo dobijanja dozvole za radove na sledećoj etapi kule ,Beograd’”.

U ovom preduzeću napominju da se pripremni radovi na kuli, započeti polaganjem kamena temeljca u aprilu ove godine, obavljaju u skladu sa dozvolom za pripremne radove, koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Toranj na 47.000 kvadrata

Prva faza „Beograda na vodi”, u kojoj će biti podignuta četiri objekta: dve stambene zgrade u izgradnji, započeta kula „Beograd”, hotel „W Beograd” i tržni centar od 140.000 kvadrata čija gradnja još nije počela, trebalo bi da bude okončana 2019. Tih 300.000 kvadrata vredni su, kako tvrdi gradonačelnik, 300 miliona evra. U narednih tridesetak godina trebalo bi da bude sagrađeno još 1,8 miliona kvadrata čija je vrednost procenjena na 3,5 milijardi evra.

Kula „Beograd” prostiraće se na 47.000 kvadrata. „Energoprojekt” i „DNEC d.o.o. Beograd” izradili su projektnu dokumentaciju za toranj, dok je autor arhitekture američka firma „Skidmore, Owings & Merill LPP” (SOM). U objektu će biti luksuzni hotel „St. Regis”, rezidencijalni deo koji će zauzeti 26 spratova, imaće 222 stana i vidikovac sa restoranom. Ispred oblakodera planiran je trg sa parkovima, a kula će pešačkom pasarelom biti povezana sa budućim šoping molom. U kuli se neće obeležavati broj 13, kako bi se izbegao maler.
Za realizaciju kule kao i celokupnog „Beograda na vodi”, za koji protivnici tvrde da je finansijski više štetan nego koristan za Srbiju, treba da se izmeste Autobuska, Železnička i „Lastina” stanica, završi „Prokop” i sredi putničko-tehnička stanica u Zemunu, izgradi deo južne obilaznice oko Beograda sa mostom kod Vinče i drumsko-železničko-rečni terminal u Batajnici.   Antrfile

Mihajlović: Gospodo, nema više papira

„Neke stvari bile su predate u papirima, ali to nije ništa neobično i to nije jedini objekat za koji se vrati dokumentacija da se popravi. U ovom slučaju ne postoje suštinski razlozi zbog čega nije dobijena dozvola – nema, gospodo, više papira, sve je elektronski”, rekla je Tanjugu Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, u Banjaluci.