Toplane greju po prošlogodišnjim cenama

Domaćinstva priključena na toplane plaćaće, kako stvari sada stoje, grejanje po istim cenama kao lane. Pojeftinjenje se za sada može očekivati jedino u kraljevačkoj toplani ( za oko 4,5 odsto), ukoliko se sa tim predlogom saglasi gradska skupština. Mada nije isključeno da do početka grejne sezone još neke elektrane ponude niže cene, kaže Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije. Ovo je rezultat ankete među 60 toplana o cenama grejanja za predstojeću zimu.

– Važno je da poskupljenja za sada nema. Tople i hladne probe počinju 1. oktobra. Zaliha uglja i mazuta ima više nego pred prošlu grejnu sezonu i ne očekuju se veći problemi tokom grejne sezone – kaže on.

Bez obzira na to što toplane imaju više razloga za pojeftinjenje, nego da zadržavaju prošlogodišnje cene, budući da je gas u međuvremenu pojeftinio za 35 odsto one su izračunale drugačije. Lečić kaže da toplane odluku o tome donose zajedno s lokalnim samoupravama, pridržavajući se Uredbe o cenama grejanja koje je propisala vlada.

– Uredbom je predviđeno da ako energenti poskupe za tri odsto, grejanje automatski poskupi za toliko, a ako pojeftini za pet da za toliko pojeftini, kaže on. Iako su uslovi iz uredbe za sniženje ispunjeni, oni kao razlog zadržavanja stare cene navode niz drugih troškova koje imaju.

 Razlog zbog kog toplane razmišljaju o snižavanju cena je da probaju da spreče veći „odliv” građana s mreže, jer je sve više onih koji ne žele da se plaćaju grejanje cele godine, odnosno i leti kada se ne greju.

– Pravo svakog potrošača je da bira kako će se grejati. To važi i za one koji su priključeni na toplane. Ako im je skupo imaju pravo da traže alternativu i da se skinu s mreže. Samo je pitanje kako u takvim slučajevima ne ugroziti grejanje komšiji – upozorava Lečić.

Zato je neophodno doneti Zakon o skupštini stanara kojim će se zajedno s lokalnim samoupravama regulisati ko i pod kojim uslovima može i sme da se isključuje s mreže, a da se ne ugrozi grejanje onih koji nastavljaju ovako da se greju, kaže Lečić.

Oni koji neće više da plaćaju račune za grejanje i kada se ne greju imaju mogućnost da do kraja septembra podnesu zahtev da ih toplana skine s mreže, jer posle 1. oktobra isključenje nije moguće, budući da počinje nova grejna sezona.

Više od dve trećine toplana, grejanje naplaćuje cele godine, kako bi kažu, rasteretili trošak domaćinstvima.

Najviše zahteva za isključenje, do sada je dobila niška toplana – 1.700. Beogradskim elektranama koje greju 310.000 stanova, stiglo je 370 zahteva. Od 7.000 domaćinstava, za protekle četiri godine u Kraljevu se sa daljinskog isključilo 905 korisnika, ali sa najavom pojeftinjenja grejanja njih 50 se ponovo priključilo. U Subotici imaju oko 140 zahteva za isključenje.

Potrošači koji odluče da se ne greju više preko toplana, nisu se međutim, potpuno oslobodili obaveza prema toplanama. I kada se grejanje isključi, plaćaće od 25 do 30 odsto računa.

To važi za zgrade, jer analize pokazuju da i isključeni stanovi od komšijskih zidova i hodničkih cevi dobijaju i do 40 odsto toplote. Procedura isključenja je različita i nju diktiraju opštine.

Lečić kaže da je rešenje naplata po potrošnji. Na taj način bi se smanjio broj onih koji se isključuju s mreže, a i toplane bi imale veći prihod od grejanja. Domaćinstva bi sama odlučivala kada će i koliko prostorija grejati – to znači da svaki radijator pojedinačno mogu zavrnuti i smanjiti račune. Cena ponovnog priključka na mrežu varira od toplane do toplane i iznosi od 6.000 do 13.000 dinara, naglašava Lečić.