Raskol u Zelenoj stranci

Novi Sad – Zelenu stranku sa sedištem u Novom Sadu potresa raskol koji je kulminirao inicijativom za smenu predsednika stranke Gorana Čabradija, inače jedinog republičkog poslanika istoimene predizborne koalicije u čijem sastavu je bila i Slovačka stranka. Navodno je i smenjen na vanrednoj skupštini Zelene stranke 1. septembra u Kragujevcu, a za novu predsednicu izabrana je Slavica Vasiljević iz Gornjeg Milanovca. Čabradi, međutim, to ne priznaje.

Odluku o smeni pokrenuo je inicijativni odbor koji tvrdi da okuplja 18 članova glavnog odbora stranke. Čabradiju zameraju da je partiju „privatizovao”, uključujući i odlučivanje o novcu, kao i da je uticao na raspuštanje pet odbora: u Kragujevcu, Rumi, Lazarevcu, Paraćinu i Gornjem Milanovcu, iz kojih su dolazile kritike na njegov račun. Jedna od smenjenih, bivša predsednica kragujevačkog odbora Zelene stranke Marijana Tucaković Veljković kaže za „Politiku” da su ti odbori raspušteni nelegalno, a da su se oni žalili resornom ministarstvu i partijskom sudu časti.

„Ne sumnjam da će oni poništiti nezakonitu odluku o raspuštanju odbora, a to bi trebalo da se desi krajem septembra, najkasnije do sredine oktobra. Potom će kragujevački i ostali odbori nastaviti normalno s radom, kao da raspuštanja nije bilo. Inače, na skupštini u Kragujevcu, kada je smenjen Čabradi, bilo je 107 delegata petnaestak stranačkih odbora iz cele Srbije. To je dvotrećinska većina i naše odluke su važeće”, navodi ona.

Čabradi za „Politiku” kaže da nije pitanje da li on priznaje vanrednu sednicu i odluku o njegovoj smeni, nego da Zelena stranka ima svoj statut koji propisuje kako se zakazuje skupština i ko je čini, da je to 120 delegata. Ne može, dodaje on, petoro članova glavnog odbora da sazove skupštinu, a toliko ih je – tvrdi ne 18, bilo okupljeno oko inicijative. Po njegovim rečima, u odgovoru inicijatorima obavestio ih je da nema osnova za zakazivanje vanredne skupštine koju su tražili, ali su sednicu ipak održali, a iza svega je, smatra, pokušaj diskreditacije Zelene stranke.

„Previše smetamo, ušli smo u nečije interesne sfere, a narasli smo i rastemo dalje. Sad vidim i ko stoji iza toga. Prosto, zaključite kome može smetati relevantna zelena opcija – onima koji se tako lažno predstavljaju. Deklaracija koju sam potpisao o Srebrenici je bila savršen izgovor, a sad – nije deklaracija, nego kažu uzeo sam pare. Spremam sam da se nosim sa time da nekome smetamo, a za podmetanje laži će krivično odgovarati”, navodi on.

Kada govori o deklaraciji, Čabradi misli na predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici koju su Skupštini Srbije podnele njegova poslanička grupa LSV – Zeleni i grupa LDP–SDA Sandžaka, a kojom bi parlament osudio „genocid u Srebrenici” i njegovo poricanje.

„Zašto je on to potpisao ne znam, ali nas nije pitao”, kaže za „Politiku” predsednik Slovačke stranke Jan Paul, predizborni Čabradijev koalicioni partner, dodajući da je „razočaran” i da je sa njim imao „drugačije razgovore”.

„Želeli smo zdravu priču, a ne ovakvu. Sve sam dogovara, pregovara. Ima koalicionu obavezu prema nama, a ne poštuje to. On je poslanik postao i našim glasovima, radom, skupljanjem potpisa i podrškom. A šta sad ja mogu sa tim koalicionim sporazumom?”, pita se Paul.

Govoreći o predloženoj rezoluciji, Paul kaže da je njemu kao pripadniku slovačke manjine „već muka” što ih „proglašavaju četnicima”, a da oni „neće da se mešaju u politiku većinskog naroda”. „Predlog te rezolucije, 25 godina posle ratnih dešavanja, nikome ne donosi ništa dobro, podiže tenzije, izaziva mržnju”, ističe.

Čabradi odgovara da Jan Paul „dobro zna” da se sporazum odnosio na period pre izbora, ali da je „nezadovoljan jer nisu namireni njegovi apetiti za vlast”. „Jan Paul takođe dobro zna da danom posle izbora prestaje da se meša u politiku Zelene stranke”, dodaje predsednik te partije.

Događaji unutar Zelene stranke i oko nje mogli bi da dovedu do inflacije „zelenih”. Sada osim nje postoje i Zeleni Srbije i Zelena ekološka partija – Zeleni, a predsednik Slovačke stranke Paul već razmišlja da registruje jednu novu, manjinsku, koja bi u svom nazivu direktno ukazivala i na „zelene ideje”.