Dok mirišu behari

Sarajevo – Ibrica Jusić je ostvario svoju nameru. Objavio je album „Amanet 2” kojim je nastavio sa uspešnom prezentacijom tradicionalne bosanske pesme – sevdalinke u novom ruhu. Ono što je započeo pre pet godina sjajnim albumom „Amanet” sada je nastavio sa nešto izmenjenom ekipom i trinaest novih starih pesama. U ekipi su, pored ranijeg saradnika Elvisa Stanića, džez stvaraoca iz Opatije, koji je nekada svirao u pratećem sastavu Đorđa Balaševića, i Omer Pobrić i saradnici iz njegovog instituta sevdaha. Na novom albumu će se naći klasične sevdalinke kao što su „U lijepom starom gradu Višegradu”, „Ah, meraka”, „Mujo kuje konja po mjesecu”, „Zvijezda tjera mjeseca”, „Snijeg pade na behar na voće” i druge.

Ibrica jeste i svojevrsni pionir kada je u pitanju otvaranje popularne muzike ka ovoj muzičkoj tradiciji. On je još sedamdesetih snimio „Eminu” i ne znajući da će ta pesma, zamišljena kao poklon majci, otvoriti čitav jedan trend.

Ali nije Ibrica jedini koji je pio sa tog vrela. Bosanskohercegovački predstavnik na ovogodišnjoj „Pesmi Evrovizije” Laka svoju pesmu počinje stihovima „Ne klepeći nanulama/reko mi je pjevač Laka”. Pobednik poslednjeg Radijskog festivala u Beogradu Al 'Dino najveći deo svog opusa stvara pod najdirektnijim uticajem sevdalinke.

Znala je sevdalinka posredno inspirisati mnoge. Đorđe Balašević je na albumu „Devedesete” snimio pesmu koju je i nazvao „Sevdalinka”. „Bijelo dugme” je imalo nameru da napravi pesmu na tragu sevdaha pa je, na kraju, od svega ostala pesma „Te noći kad umrem, kad odem, kad me ne bude”. Što se tiče „Bijelog dugmeta” oni su, doduše, u svojoj fazi „pastirskog roka” više koristili višeglasno ojkanje karakteristično za planinske predele nego što su se naslanjali na tradiciju gradske ljubavne pesme, ali će joj se Bregović vratiti u drugom delu svoje karijere. Radeći filmsku muziku za „Kuduz” od zaborava je oteo pesmu „Žute dunje”. U filmu je pesmu neponovljivo otpevao Davorin Popović, a njegova veza sa sevdahom ozvaničena je na poslednjem albumu „Indeksa” u džez sevdah verziji pesme „Snijeg pade na behar na voće”.

Zanimljivo je da je to ujedno i najpoznatija pesma sa njihovog poslednjeg albuma „Kameni cvjetovi”. Kao što je i „Zabranjeno pušenje” pre dve godine bilo poznatije po pesmi „Dok mirišu behari” rađenoj za potrebe filma „Nafaka”, nego po svom tada objavljenom studijskom albumu. Albumu na kome se, uzgred, ova pesma nije ni našla.

Ni oni žestoki rokeri nisu se ustručavali da hard rok rifove slože na melodiju sevdalinke. Tako je na početku svoje karijere, još 1977. godine, grupa „Divlje jagode” na jednoj od prvih singl ploča snimila pesmu „Moj dilbere”. Istu pesmu u repertoaru je imala i grupa „Konvoj”, dok je sastav „Zona isključenja” iz Goražda snimio sjajnu verziju pesme „Oči moje, kletvom bih vas kleo”.

I, naravno, neizbežni Branimir Štulić. On se dobro oslanjao na makedonski melos, ali bi, tu i tamo, u repertoar uvrstio i poneku sevdalinku.